Imovina (objekti svojinskih prava) omogućuje sredstva za ličnu zaštitu, sklonište, identitet, društveni status, zabavu i zdravlje. Imovina takođe može biti sredstvo od koga se dobija direktan prihod proizvodnjom robe i/ili usluga. Imovina takođe čini pristupačnim i sva druga prava. Ostvarivanje svojinskog prava obično omogućava bolje uslove za obrazovanje i na taj način olakšava slobodu govora i mogućnost pojedinca da učestvuje u političkom životu i kulturnim aktivnostima. Jedna od najvećih prepreka ženama na ostvarenje potpune pravne sposobnosti, je stav da su i same žene vlasništvo muškaraca. Ovo je jedan od tradiocionalnih postulata romske zajednice.

Ako su žene podređene muškarcima, nema mogućnosti da one imaju potpuna svojinska prava i kontrolu nad imovinom, kao ni mogućnost sklapanja ugovora i poštenog tretmana na sudu. Ponekad se žene tretiraju tako da nemaju punu sposobnost donošenja odluka. Umesto toga, one su tretirane kao deca ili kao mentalno zaostala bića. Neudate žene se takođe suočavaju sa nepogodnostima kada je u pitanju posedovanje imovine.

U većini romskih porodica imovinu neudatih žena kontrolišu njihovi očevi ili braća, bilo zahvaljujući postojanju određenih zakonskih odredaba, bilo zato što je takva praksa. Ali, bilo da su žene udate ili ne, u gotovo svim zemljama, banke i druge zajmodavne institucije daju prednost muškarcima kao klijentima, i veći su izgledu da se kredit, pozajmica, hipoteka, ugovori i drugi trgovački poslovi, odobre ženama no muškarcima. Nedavno osnovano vladino telo, Savet za rodnu ravnopravnost Republike Srbije, došlo je, čini se, u pravo vreme. Ženske nevladine organizacije koje se bave ženskim i manjinskim ženskim pitanjem imaju u ovom telu i dokumentu kao što je CEDAW osnovu za pokretanje sveobuhvatne akcije za praktikovanje ženskih ljudskih prava Romkinja u Srbiji. 

DANI MANJINSKIH PRAVA

Romski ženski centar BIBJA je na početku svog rada, 1998. godine, postavio sebi za cilj da oživljava ljudska prava u romskoj zajednici. Aktivstički rad na ovom pitanju nameće se kao imperativ. Misija ovog projekta bila je prevazilaženje s jedne strane odsutnosti važnih informacija u vezi sa zaštitom prava nacionalnih manjina, a sa druge strane omogućava razmenu iskustava i dosadašnjih rezultata na ovom polju u Srbiji.   

Osnovni ciljevi projekata postignuti su, a bili su:
-. podizanje svesti o postojanju manjinskih prava
- upoznavanje sa osnovnim elementima iz Okvirne konvencije o zaštiti prava nacionalnih manjina
- podizanje nivoa razumevanja i mogućnosti primene Okvirne konvencije u Srbiji
- razmena iskustava o poštovanju ljudskih prava  u Srbiji

Aktivnosti projekta bile su sledeće:

1.Odabir  izvoda iz konvencija koje tretiraju manjinsku problematiku i njihov prevod na tri jezika: romski, srpski i engleski. Pomenuti dokumeti su:

Izvodi iz Konvencije protiv diskriminacije prilikom zapošljavanja (MOR 1958)
Izvodi iz Konvencije protiv diskriminacije u obrazovanju (UNESCO 1960)
Izvodi iz Međunarodne konvencije za eliminaciju svih vrsta rasne diskriminacije (UN 1965)
Izvodi iz međunarodnih ugovora za civilna i politička prava (UN 1966)
Izvodi iz Međuanrodnih ugovora za ekonomska, socijalna i kulturna prava (UN 1966)
Izvodi iz Deklaracije o rasi i rasnim predrasudama (UNESCO 1976)
Izvodi iz Deklaracije za eliminaciju svih vrsta netolerancije i diskriminacije zasnovane na religiji ili verovanju (UN 1981)
Izvodi iz Deklaracije o pravima osoba koje pripadaju nacionalnim, etničkim i religioznim i jezičkim manjinama (UN 1992)
Izvodi iz Rezolucije Komisije za ljudska prava (1993)

Projekat je pratio realizaciju šest  tribina. Tri su održane u beogradskim romskim naseljima: 24.06.2003.  Marija Bursać-Zemun, 25.06.2003. Beržanijska kosa-Novi Beograd, 26.06.2003. Vojni put-Zemun. Po jedan tribina održana je u Obrenovcu pored Beograda 27.06.2003., zatim u Kragujevcu 28.06.2003. i u Valjevu 29.06.2003.

Iskustvo dosadašnjeg rada na terenu govorilo nam je da je ova tema nedovoljno prezentovana pripadnicima nacionalnih manjina. Ovim smo doprineli ukidanju neinformisanosti o pravima i obavezama države i manjinskih zajednica.

Na početku tribina  učesnice su upoznate sa gore navedenim Zakonima i sa nekim od značajnih odredbi Zakona koje se odnose na ostvarivanje i zaštitu njihovih prava. Poseban osvrt je dat na temu  istorijata nastanka Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina i sa činjenicom da je to prvi multilateralni instrument namenjen problematici manjina koji je pravno obavezujući.

Većina učesnica tribina  su bile veoma slabo upoznate sa postojanjem ovih Međunarodnih dokumenata, njihovom sadržinom kao i mogućnosti njihove primene. Po prvi put su upoznate da postoji niz Međunarodnih dokumenata kojima su regulisana njihova prava i obaveze. Istaknuto je da je te dokumente ratifikovala i naša zemlja, čime se obavezala da ih uvede u naše pozitivno zakonodavstvo. Znači da pored domaćih zakona, koji im garantuju određena prava, postoje i međunarodni dokumenti koji to takođe predviđaju.

Posle toga učesnice su upoznate sa sadržinom Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina. Ona predstavlja dokument koji se odnosi  na zaštitu osoba koje pripadaju nacionalnim manjinama, koje mogu izraziti svoja individualna prava i u zajednici s drugima. Dat je pregled koji je predstavio opšti smisao sadržine same Konvencije. Tumačenje Konvencije je izvršeno tumačenjem pet grupisanih odeljaka, po svojoj sadržini.  Ono što je posebno istaknuto je da Okvirna konvencija koristi »programski tip« odredbi, kao i da Konvencija ne daje definiciju izraza »nacionalna manjina«.

Nakon predstavljanja Okvirne konvencije, prisutni su upoznati sa postupkom donošenja Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Srbiji i Crnoj Gori. Takođe su im izložene i osnovne odredbe ovog zakona. Upoznati su sa tim šta je to ono što im donosi navedeni Zakon, koja su njihova prava ali i obaveze.
Centar diskusije bilo je neformiranje Nacionalnog saveta od strana romske nacionalne manjine i problema koji prate njegovo formiranje.

 Ono što je upečatljivo kod svih održanih tribina je da su učesnice bile veoma slabo informisane, kako o postojanju Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Srbiji i Crnoj Gori, tako i o celokupnom postupku formiranja Nacionalnog saveta za manjine. Romska žena je gotovo potpuno neinformisana o postojanju bilo kog njenog prava, a i kada ga ona i ostvaruje ( u slučaju izbornog prava- kada je dala svoj glas  za izbor člana u Nacionalni savet) ona nije ni bila svesna šta je uradila. Samim tim ona će teško bilo kada tražiti da se ostvari ili zaštiti bilo koje njeno pravo koje joj po zakonu pripada, jer ona i ne zna da ima to pravo i da joj pripada.