Jedan od očiglednih rezultata nemogućnosti žena da ostvare veći uticaj u donošenju odluka koje se direktno i/ili indirektno tiču njihovih sudbina je siromaštvo. Uticaj siromaštva na uživanje drugih prava i sloboda je ogroman  i često prikriven i implicitan. Siromaštvo sprečava žene da uzmu učešće u političkim ili kulturnim aktivnostima svojih zajednica, da idu kod lekara, koriste kontracepciju, i/ili imaju abortus (i da tako donose odgovorne odluke o svojoj zdravstvenoj zaštiti i o veličini porodice) i da nauče da čitaju, i pišu i da aktivno koriste svoje pravo da govore i pišu. Jedan od najvećih problema za romsku ženu u porodici je ovekovečavanje zastarelog shvatanja, po kome udate žene treba obavezno da budu finansijski zavisne od svojih muževa. Sa uskraćenim pravom na obrazovanje Romkinja se kao udata žena nalazi pred nemogućnošću dobijanja, ali i  traženja posla, a to direktno vodi siromaštvu i njenoj finansijskoj zavisnosti od muža.

Romske i ostale ženske organizacije prepoznale su ovde važnu ulogu institucija i države u pogledu obrazovanja žena i devojaka. Kao što je slučaj i sa drugim ljudskim pravima država može postupati direktno i indirektno, kao i da koriste istančanije načine delanja, kao što je uticaj putem medija, rad na osvešćivanju i promociji ženskih ljudskih prava u okviru uže zajednice. Prva odgovornost države je da škole budu otvorene za devojke i žene, naročito iz marginalizovnih grupa stanovništva, zatim da radi na  unapređivanju pismenosti među ženama i pribavljanje jednakih obrazovnih mogućnosti za ženske i muške učenike i studente. Ipak, posle tog početnog koraka tipa "pristupa" i "jednakih mogućnosti", vlade takođe imaju određenu ulogu u unapređivanju obrazovanja kao sredstva za unapređivanje jednakosti žena i devojaka, prekidanju sa diskriminatornim praksama i unapređivanje pozitivne slike žena i devojaka, a odustajanje od stereotipnih modela posmatranja pitanja obrazovanja devojčica iz marginalizovanih populacija, kakva je romska.

Uža zajednica takođe može i mora imati važnu ulogu u obrazovanju žena i devojaka, koristeći kako kulturu tako i tradiciju da oblikuju njihove odluke i izvrše pritisak na one koje se ne odlučuju lako na nastavak obrazovanja. Same Romkinje u državnim institucijama vide pomoćnika koji pozitivno utiče na zajednicu, nastojeći da unapredi obrazovanje učenica, uz poštovanje lokalne kulture.  Obrazovanje je direktno povezano sa drugim ljudskim pravima. Neki od razloga za nepismenost Romkinja -  identifikovanih od strane ženskih grupa žena koje su radile na tim problemima obuhvataju:

-          niži društveni status žena i devojaka
-          manji pristup obrazovanju
-          diskriminacija u obrazovnim ustanovama
-          duže radno vreme za žene i devojke, kako u kući tako i izvan nje
-          niža primanja
-          manje imovine
-          u porodicama i zajednicama veća se važnost pridaje obrazovanju sinova
-          diskriminisanje ženske dece u porodicama
-          kulturna i tradicionalna ograničenja koja zahtevaju da mlade devojke ostaju u kućama
-          neodgovarajući programi - nedovoljno senzitivno gradivo, neodgovarajuće kulturnim potrebama
-          znatna udaljenost škola od kuća.

Uticaj nepismenosti na romske žene obuhvata:
-          nezaposlenost
-          siromaštvo
-          rani brakovi
-          rađanje dece
-          zatvaranje
-          zdravlje
-          diskriminisanje ženske dece od strane porodica i zajednica u pogledu obrazovanja.

Svi gore pomenuti efekti nepismenosti takođe mogu biti uzroci neostvarivanja osnovnih ljudskih prava. Tako nepismenost postaje samoindukujući zatvoreni krug.