Baveći se  tematikom romskih žena u proteklih šest godina obuhvatili smo preko 500 žena   iz 20-tak beogradskih  romskih naselja.  U osnovi svih projekata koji su provođeni i provode se na terenu stoje ŽENSKA LJUDSKA PRAVA  i kako ih oživeti u romskoj zajednici.  Jedno  od  osnovnih, a najčešće kršenih ljudskih prava predstavlja.

PRAVO NA OBRAZOVANJE.

Romsko dete je u daleko lošijoj startnoj poziciji od svojih vršnjaka. Loša materijalna situacija, loši stambeni uslovi i nedovoljno poznavanje srpskog jezika, osnovni su razlozi neupisivanja ili napuštanja obrazovanja u nižim razredima. Opšta politička klima, višak nacionalne netrpeljivosti, netolerancija okružuju ove razloge opisujući začarani krug. 

Romsko žensko dete u ovom problemu predstavlja poseban segmenat našeg interesovanja.  Uz lošiju startnu poziciju, njima je dodata od strane uže porodice, uglavnom oca ili starijeg brata i polna odrednica:  ¨ona je žensko, šta će njoj škola¨. U ovoj klimi devojčica Romkinja prekida školu najkasnije u 6. ili 7. razredu osnovne škole, u najvećem broju slučajeva završava 1. ili 2. razred. Poseban predmet interesovanja su raseljena lica sa Kosova. Život devojčice u ovim porodica opterećen je tradicijom koja ženu vrednuje samo kao majku i domaćicu. Većina tih žena nije nikada ni polazila u školu.

Romski ženski centar BIBIJA je, sumirajući podatke  dobijene  tokom trogodišenjeg rada na terenu, pokrenuo je šestomesečni projekat pod nazivom  OPISMENJAVANJE ROMKINJA.

Projekat predviđa dve faze rada, svaka po tri meseca i ukupno 50 polaznica.

Povećati broj romske dece i,  posebno ženske dece, koja upisuju i ostaju u školama, stimulisanje potencijala romske devojčice i žene, promovisanje nestereotipne slike romske žene, sekundarni su ciljevi koji proizilaze iz projekta u celini.