Brankica Janković u poseti neformalnom romskom naselju na Čukarici

brankicaSrbija je u poslednjih nekoliko godina dosta toga učinila na poboljšanju kvaliteta života pripadnika romske nacionalne manjine, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković koja je u okviru kampanje "Na kafi kod..." posetila nefomalno romsko naselje na Čukarici.

Brankica Janković je rekla da o položaju Roma i Romkinja ne treba govoriti samo na Svetski dan Roma ili u okviru Meseca ženskog romskog aktivizma, nego svakodnevno.

"A pravu sliku možemo dobiti tek kada izađemo na teren, obiđemo neka od romskih naselja i razgovaramo sa našim sugrađanima i sugrađankama", dodala je Jankovićeva, navedeno je u saopštenju.

Naglasila je da je u poslednjih nekoliko godina Srbija dosta toga učinila da se kvalitet života pripadnika romske nacionalne manjine poboljša i kao dobar primer istakla omogućavanje prijavljivanja boravišta na adrese za socijalni rad čime se značajno smanjio broj pravno nevidljivih lica.

U razgovoru sa poverenicom, Romkinje su istakle da su najčešći problemi sa kojima se suočavaju otežan upis dece u određene škole, rodne uloge pravdane tradicijom i romskom kulturom, maloletnički brakovi, nezaposlenost, kao i nasilje u porodici.

Akcija "Na kafi kod..." organizovana je u okviru Meseca romskog ženskog aktivizma čiji je cilj da se predstavnicima institucija skrene pažnja na položaj Romkinja u Srbiji i da se u neposrednom razgovoru načine konkretni pomaci u unapređenju kvaliteta njihovog života, dodaje se u saopštenju.

15. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova održali su sednicu povodom obeležavanja Međunarodnog dana Roma, na temu „Pravo na izbor partnera i skretanje pažnje na dečje brakove u romskoj populaciji".


Ova sednica Odbora se organizuje u saradnji sa Romskim ženskim centrom „Bibijaˮ, u okviru kampanje Mesec romskog ženskog aktivizma.

Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović, otvarajući sednicu je istakao da su problemi sa kojima se suočava romska populacija mnogobrojni, a da su neki posebno teški jer pogađaju najosetljiviji deo populacije – decu. Stupanje dece u rane brakove predstavlja kršenje nekih od osnovnih ljudskih prava, kao što su pravo na obrazovanje, zaštitu reproduktivnog zdravlja, izbor partnera i iznad svega, pravo na detinjstvo, naveo je Omerović. On je istakao da deca, posebno devojčice, koje u ranim godinama stupaju u brak (sa 11, 12 i 13 godina), nemaju puno šansi za srećan, zdrav i uspešan život, kao ni njihova deca. Ovaj problem mora biti u vrhu naših prioriteta i država Srbija definiše mere i aktivnosti u suzbijanju dečjih brakova, naveo je Omerović. Predsednik Odbora je posebno naglasio da Savet Evrope prepoznaje napore koje ulaže naša država i lokalne zajednice u rešavanju ovog problema i da su Niš, Horgoš i Čantavir predstavljeni kao primeri dobre prakse kada je u pitanju uključivanje romske populacije u lokalnu zajednicu.

Pomoćnica ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nina Mitić istakla je da su rani brakovi, u koje se stupa pre 16. godine, najgrublje kršenje dečjih prava i krivično su delo. Ona je ukazala na zakone kojima se štite prava dece i bori protiv dečjih brakova. Mitić je ukazala na ulogu centara za socijalni rad, policije i obrazovnih institucija za zaštitu prava dece, kao i na preventivno delovanje kada je problem dečjih brakova u pitanju.

Član Koordinacionog tela za praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma iRomkinja dr Nenad Ivanišević je ukazao da su rani ugovoreni brakovi u prošlim vremenima postojali kod većine naroda, i da su podizanjem obrazovnog nivoa stanovništva postali neprihvatljivi u većini zajednica, te da je podizanje obrazovnog nivoa romske populacije od izuzetnog značaja. On je istakao da je to dugotrajni proces, jer se tiče promene načina života jedne zajednice.

Zamenica direktora UNICEF Severin Leonardi (Severine Leonardi) je navela podatak da se u svetu svakog minuta 23 devojčica uda pre 18. godine. U Srbiji je ova pojava najrasprostranjenija u ruralnim i najsiromašnijim zajednicama, i to većinski među romskom populacijom, navela je Leonardi i naglasila da više od 50 odsto romskih devojčica stupi u brak pre punoletstva. Promena se može pokrenuti kroz saradnju Vlade i nevladinih organizacija, privatnog sektora i romske zajednice i od izuzetnog značaja je da osnažimo svaku romsku devojčicu i pružimo podršku svakoj porodici kroz sistem socijalne zaštite, zaključila je Severin Leonardi.

Menadžerka programa CARE International iz Sarajeva Jadranka Miličević upoznala je prisutne sa regionalnim projektom koji već šestu godinu vodi ova organizacija u saradnji sa romskim organizacijama „Za aktivnu inkluziju i prava Romkinja na Zapadnom Balkanu".

Predstavnica Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Vera Kurtić podsetila je prisutne na najobuhvatniji međunarodni dokument, Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koji je Narodna skupština ratifikovala 2013. godine. Romkinje, kao višestruko ranjive i marginalizovane, u posebnom su riziku od nasilja, istakla je Kurtić. Ona je ukazala i na program „ROMACTED" koji zajedno vode EU i SE, koji se sprovodi u 11 gradova i opština u Srbiji i kojim se podržava integracija Roma i Romkinja u lokalnu zajednicu.

Zamenica predsednika Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Jelena Jovanović istakla je da su Romkinje osetljivije i ranjivije od svih žena u našem društvu i da je njihovo obrazovanje i školovanje osnovni pravac koji otvara perspektive za dostojanstven život, zaposlenje i zaštitu zdravlja.

Koordinatorka Romskog ženskog centra „Bibijaˮ Slavica Vasić predstavila je aktivnosti i kampanje ove organizacije. Istakla je da je rad na terenu sa Romkinjama od izuzetne važnosti.

Predstavnica romske ženske mreže Radmila Nešić i član Etnografskog instituta SANU dr Ivan Đorđević predstavili su rezultate istraživanja „Dečji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji" koje je sprovedeno od marta do juna 2017. godine na 5 lokacija u Srbiji i gde se kroz dubinske intervjue sa ispitanicima došlo do uvida u stvarni život romske zajednice. Istraživanje je pokazalo da smanjenje i nestajanje prakse dečjih brakova mora da bude zajednički zadatak, poduhvat i napor svih društvenih aktera, od službi za socijalni rad, obrazovnog sistema, policije, pa do delovanja na individualnom nivou.

Tokom rasprave, istaknuto je da su dečji brakovi opasna pojava i da je obrazovanje od posebnog značaja za osnaživanje i zaštitu prava romske dece, time i za sprečavanje dečjih brakova.

Predsednik Odbora Meho Omerović je, zaključujući sednicu, istakao da će Odbor i u narednom periodu posvećivati pažnju ovoj temi, u okviru svojih nadležnosti i da svi zajedno moramo da radimo na osnaživanju romske populacije i sprovođenju zakona, kao i da probudimo interesovanje većinske zajednice za postojanje problema dečjih brakova.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Nikola Jolović, Milanka Jevtić Vukojičić, Ljibuška Lakatoš, Milena Turk, Ljiljana Malušić, Vesna Ivković, Tomislav Žigmanov, Elvira Kovač, kao i narodni poslanici Milena Ćorilić, Nada Lazić i Gordana Čomić.

23

Mesec ženskog romskog aktivizma - šetnja...

Kako bi skrenule pažnju na sklapanje maloletničkih brakova koji predstavljaju kršenje prava dece i žena,aktivistkinje Romske ženske mreže prošetale su Knez Mihailovom ulicom.
Slavica Vasić iz Romskog ženskog centra "Bibija" kaže da se više od 50 odsto Romkinja udaje pre nego što napune 18 godina i smatra da se država ne angažuje dovoljno u rešavanju tog problema. "Do sada se uvek govorilo, to je romska tradicija i to nećemo da diramo. To nije romska tradicija, to je problem društva. Ako bilo koje dete ne dođe u školu treba da se zapitamo zašto ga nema", istakla je Vasićeva.

 

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da je svaka druga pritužba za diskriminaciju po osnovu nacionalnosti podignuta od strane Roma, a pritužbe se uglavnom odnose na postupak zapošljavanja, ostvarivanje socijalnih i zdrastvenih prava i atmosferu na poslu. "Godinama su pripadnici romske nacionalne manjine u samom vrhu kada govorimo o diskriminaciji, mi o tome stalno obaveštavamo Skupštinu i druge organe. Procenat postupanja po našim preporukama je između 80 i 90 odsto", rekla je Janković i dodala da su za probleme maloletničkih brakova zadužene pre svega institucije socijalne zaštite. Kada je u pitanju njihov rad, kaže Janković, od ključne važnosti je da se odluke donose bez oslanjanja na stereotipe. "Svaki konkretan slučaj mora da se rešava uzimajući u obzir okolnosti samo iz tog slučaja", ističe Jankovićeva. Šetnja je deo je kampanje "Romkinje imaju ljudska prava" koja se sprovodi u okviru kampanje ''Mesec romskog ženskog aktivizma'' koja traje od 8. marta do 8. aprila kada se obeležava Međunarodni dan Roma i Romkinja. U šetnji od Trga Republike do Kalemegdana učestvovali su i direktor Unicefa u Srbiji Mišel Sen Lo, zamenica Zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost Gordana Stevanović, kao i predstavnici i predstavnice više organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava, navodi se u saopštenju.

Tokom kampanje Mesec romskog ženskog aktivizma aktivistkinje Romskog ženskog centra Bibija orgnizovale su događaje "Na kafi kod" u okviru koji su predstavnice Ministarstva građevinarstva, saobraćaja, urbanizma i infrastrukture Anja Javor  i Koordinacionog tela za praćenje implementacije Strategije  za socijalno uključivanje Roma i Romkinja  Danijela Lakatoš 26. marta 2018 godine posetile romsko naselje u selu Rakovica i 27. marta 2018 godine  zamenica zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost Gordana Stevanović sa aktivistkinjama Bibije posetila romsko naselje Kijevo u Beogradu. Sa Romkinjama se razgovaralo o njihovom položaju i problemima sa kojima se susreću, o maloletničkim brakovima kojima se krše prava dece i žena.

mesec romskog aktivizmamesec romskog aktivizma

 

mesec romskog aktivizmamesec romskog aktivizma

4

 

Obrazovanje – pravi način izlaska iz bede

1„Ne postoji lak i jednostavan način da se poboljša položaj Romkinja, postoji samo pravi način, a on se sastoji u razaranju začaranog kruga bede" – istaknuto je na okruglom stolu u Novom Sadu, koji je organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman.

Pozdravljajući učesnike skupa "Položaj Romkinja u AP Vojvodini – izazovi i perspektive", prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, je istakao da put iz začaranog kruga vodi preko obrazovanja: "Ako želimo da promenimo položaj Romkinja, onda treba da omogućimo svakoj romskoj devojčici i dečaku da se školuju. Svakoj školovanoj Romkinji da se zaposli. Svakoj zaposlenoj Romkinji pristojnu zaradu, kako bi njeno dete sutra moglo da startuje sa bolje pozicije, od one sa koje je ona startovala".

Pokrajinski ombudsman je naglasio i sledeće: „Ako želimo integrisanu Romkinju, moramo je pomeriti sa socijalne margine i omogućiti joj prava i usluge koje joj do sada nisu bile dostupne. Moramo je zaštititi, uvek kada je napadnuta. Moramo joj omogućiti da se leči, uvek kada je bolesna. Moramo je osloboditi od straha da će, ako je zaposlena, ostati bez posla, zato što odsustvuje zbog nege bolesnog deteta. U ovoj zemlji niko ne bi smeo da bude suočen sa takvim izborom, jer svaki takav izbor Srbiju udaljava je od socijalne pravde, na kojoj ona, po ustavu, treba da počiva".

Po rečima Milana Nikolića, iz kancelarije Poverenice za ravnopravnost, u Srbiji postoji velika etnička distanca prema manjinama, a naročito prema Romima, Albancima i Hrvatima, dok su negativne predrasude i stereotipi prisutni, kako kod građana, tako i kod predstavnika vlasti. Podsećajući prisutne da Romska ženska mreža ove godine po deveti put organizuje kampanju „Mesec ženskog romskog aktivizma" Slavica Vasić, iz Romskog ženskog centra „Bibije", je istakla da se ovogodišnjom kampanjom želi skrenuti pažnja na pravo na izbor partnera i maloletničke brakove, kao na kršenja prava dece i prava žena. Nenad Ivanišević, iz Koordinacionog tela za praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, upozorio je na činjenicu da readmisija utiče na podele među Romima, da je za integraciju Roma veoma važan i rad sa domaćim stanovništvom i da svaki Rom i Romkinja, koji su završili fakultet, treba da budu zaposleni u državnim organima. Sličnog mišljenja je bila i Slavica Denić iz RTV: „Od obrazovanih Roma se očekuje da doprinesu unapređenju romske zajednice, a oni to nisu u stanju, jer nakon fakulteta ne mogu da nađu zaposlenje. Na tražištu rada", podsetila je, „ima nezaposlenih, a obrazovanih Roma, tako da podizanje obrazovnih kapaciteta mora biti praćeno većim zapošljavanjem Roma". U strukturi nezaposlenih žena, koje na posao čekaju duže od dve godine, najviše je, po rečima Snežane Knežević, zamenice pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova, žena romske nacionalnosti. Romkinje se često suočavaju i sa nasiljem u porodici, ali ga, istakla je zamenica Knežević, ne prijavljuju, zato što nemaju poverenje u isntitucije i zato što nisu informisane o svojim pravima. Romkinjama, po mišljenju, Danice Jovanović iz „Udruženja Roma" iz Bečeja, treba omogućiti pristup pravdi, ali i da sa institucijama komuniciraju na svom maternjem, romskom jeziku. Vera Kurtić iz Saveta Evrope je navela da ni u jednoj državi na svetu položaj Roma nije zadovoljavajući i svuda se taj položaj vezuje za obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje i stanovanje. „Problemi, međutim, postoje i u drugim oblastima - od seksualne orijentacije do saradnje i koordinacije raznih nevladinih organizacija". Ako bi se, po rečima Gordane Stevanović, zamenice republičkog zaštitnika građana za prava detata i rodnu ravnopravnost, sudilo po broju pritužbi, moglo bi se reći da pripadnici romske zajednice nemaju nikakvih problema. Naravno da problemi postoje, a pritužbi je, objasnila je zamenica Stevanović, malo, zato što se pripadnici romske manjine ne obraćaju institucijama. „Treba ih ohrabriti da im se obraćaju, treba ići na teren i raditi sa njima, kako bi stekli svest o svojim pravima i nadležnostima institucija".

Više neposrednog rada sa Romkinjama može doprineti boljem uvidu u njihove probleme, ali i boljoj organizaciji u rešavanju tih problema. Okrugli sto je završen usvajanjem sledećih zaključaka:

o povećati broj romske dece u sistemu obrazovanja;

o sprečiti zloupotrebe afirmativnih mera;

o obezbediti lakši pristup zdravstvenoj zaštiti, ažurirati podatke o vakcinaciji dece i podizati svest o važnosti preventivnih pregleda;

o povećati bezbednost i sigurnost Romkinja, kada je reč o nasilju i zlostavljanju;

o sprečiti sekundarnu viktimizaciju i jačati svest o kažnjivosti nepostupanja;

o jačati svest o tome da rani i ugovoreni brakovi nisu deo romske tradicije, već nasilje i kršenje dečijih prava;

o mediji se moraju pridržavati etičkog kodeksa i napustiti stil senzacionalističkog izveštavanja;

o romskim ženskim organizacijama omogućiti lakši pristup fondacijama koje podržavaju edukativne programe i rad u romskim naseljima;

o povećati broj visokoobrazovanih Romkinja među zaposlenima u institucijama.




Kampanja "Mesec romskog ženskog aktivizma"

Kampanja Mesec romskog ženskog aktivizma traje od 08. marta - Međunarodnog dana žena do 08. aprila – Međunarodnog dana Roma i Romkinja.Međunarodni dan žena, 8. mart, jedan je od povoda da se aktivistkinje Romske ženske mreže obrate javnosti i predstavnicima/ama vlasti i skrenu pažnju na položaj Romkinja u Republici Srbiji. Drugi povod, ne manje važan, 8. april, Međunarodni dan Roma i Romkinja zatvara našu kampanju. Kroz ovu kampanju koja se provodi od 2010. godine, organizacije i inicijative koje čine Romsku žensku mrežu održavaju čitav niz manifestacija i aktivnosti širom Republike Srbije.

Ovogodišnja kampanja nosi naziv"I prava Romkinja su ljudska prava" a posvećena je pravu na izbor partnera i skretanje pažnje na maloletničke brakove kao kršenja prava dece i prava žena. Realizujemo je u okviru projekta »Za aktivnu inkuziju i prava Romkinja na Zapadnom Balkanu II«. Kampanja je regionalnog karaktera,i uključene su romske ženske organizacije iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Jedna od aktivnosti u okviru ovogodišnje kampanje je šetnja kojom ukazujemo na pravo na izbor partnera i skretanje pažnje na maloletničke brakove kao kršenja prava dece i prava žena. Šetnja koja će početi na Trgu Republike će se održati 21. marta 2018. godine s početkom u 11.00 sati, a završi će se na kraju Knez Mihailove ulice.

Druga aktivnost koju sprovodimo jeste događaj „Na kafi kod..." tokom kojeg će predstavnici/e institucija 27. i 28. marta od 13.00 do 15.00. časova doći u romska naselja u selu Rakovica i naselju Kijevu i sa Romkinjama razgovarati o njihovim problemima s posebnim osvrtom na maloletničke brakove.

Takođe, u okviru ovogodišnje kampanje 3. aprila 2018. godine sa početkom u 12.00 časova biće održano Javno slušanje u Narodnoj Skupštini Republike Srbije u saradnji sa Odborom za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.U okviru ove aktivnosti prisutnima će se obratiti predstavnici/e Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Koordinacionog tela za praćenje implementacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, međunarodnih organizacija CARE International i UNICEf-a, etnografskog Instituta SANU, Romske ženske mreže Srbije i Bibije Romskog ženskog centra i biće predstavljeno istraživanje Dečji brakovi u Srbiji iz decembra 2017. godine, koje su sproveli Etnografski institut SANU, UNICEF i Bibija Romski ženski centar.

Pozivamo Vas da nam se pridružite na ovim događjajima i da zajedno skrenemo pažnju javnosti na ovu za sve nas veoma značajnu temu.
Za više informacija molimo Vas da kontaktirate Slavicu Vasić na +38 111 3286 234 , +38 1 63 206 781; Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. RŽC Bibija Beograd

Svim Romima i Romkinjama srećan praznik Tetkica Bibija - Sa e Romenge thaj e Romnjange bahtali e Bibija

tetka-bibijaDavno je to bilo, u prastaro vreme, kad se na zemlji pojavila neka opaka bolest, koju su jedni zvali čuma a drugi kolera. Ta je bolest umorila mnogu decu.

I eto, baš se u to doba pojavila na zemlji naša Tetkica Bibija. Odakle je došla, niko nije znao. Možda je i sa samog neba sišla; možda ju je i sam Bog poslao da pomogne sirotom romskom narodu i da spase njegovu dečicu od smrti. Zato što je ona bila čudotvorna, zato što je hodajući po svetu činila mnoga čuda. Baš tog dana kad je Tetkica sišla na zemlju ceo dan je padala kiša. Imala je dva verna pratioca, dva jagnjeta koja su sa njoj zajedno promrzla na kiši. Pošto je mrak već pao, zakucala je na vrata nekog seoskog domaćina. Ništa. Kucala na druga, treća i mnoga potom, ali niko nije hteo da joj otvori. I tako je sa svoja dva jagnjeta došla do kraja sela, gladna i promrzla. I dok je gledajući u tamu razmišljala koliko je udaljeno susedno selo, primeti na brežuljku nekoliko usamljenih kuća. Polako pođe prema njima. Kad je došla do samih kuća vide da to nisu bile obične seoske kuće, nego rupe iskopane u zemlji i prekrivene korovinom. Ne ustežući se ona zakuca na prva vrata. Iz kuće se prvo začu detinji plač, zatim ženski glas i na kraju muški. "Ko si ti što tako kasno lupaš na moja vrata?, upita muška glava koja se promoli kroz vrata. "Ja sam Tetkica Bibija, sirota žena koja sa svoja dva jagnjeta putuje svetom. Hteli bi da se odmorimo", odgovori sirota žena. "Uđite, imamo samo jednu sobu, ja i moja žena i šestoro dece. Uđite i dobro nam došli", poželi domaćin kuće. U njihovoj kuću bilo je tesno. U sredini je tinjao stari panj. Oko ognjišta je na slami polegalo šestoro dece. I svo šestoro je bilo bolesno od iste bolesti koja je harala tog vremena svetom. U jednom uglu ležala je matora koza, a u drugom je bio sanduk za brašno, prazan. Osim nekoliko kora hleba ništa više nije bilo za jelo. Videći svoju gošću ozeblu i sažalivši se na njene jaganjce, domaćin je hteo da svoja dva bolesna deteta odmakne od vatre i da tako načini mesta za goste. Tetkica nije htela, već je sela u hladan ugao sobe i stavivši na krilo svoja dva jagnjeta podelila je sa njima koru hleba koju joj je ponudio domaćin. Sutradan pred zoru kroz san domaćin čuje da se nešto kreće po sobi. Otvorivši oči vidi Tetkicu Bibiju kako sa jaganjcima izlazi iz sobe. Kad je pokušao da je zadrži da se ogreje dok neotopli dan, gošća odgovori: "Hvala ti dobri čoveče. Ti nama toliko a tebi Bog hiljadu i hiljadu puta više. Ali, ja moram dalje". Začuđeni domaćin pita: "Pa ko si ti ženo?". "Ja sam Tetkica Bibija – Sunto Bibi. Došla sam da vidim živi li svet po božjim zapovestima. Ovaj pomor koji po svetu hodi, od Boga je. To je kazna za grešnike. Ti si mene sinoć lepo primio, nahranio i mene i moja dva jagnjeta i tvoja će deca da ozdrave. Onima koji me nisu sa moja dva jagnjeta primili, umreće sva bolesna deca, i druga će im se razboleti". I još je nešto rekla: "Reci svim našim Romima neka ne oteraju od svojih vrata putnika namernika a svakom ko moli za parče hleba daju i poslednji komad. i slavite svake godine moj dan i spominjite me". To rekavši nestade zajedno sa svoja dva jagnjeta.

Potrebne istraživačice i stručna lica za projekat "Romkinje kao zagovarateljke promena...

qweBIBIJA Romski ženski centar – Beograd i Ženski prostor – Niš realizuju projekat "Romkinje kao zagovarateljke promena - Roma Women Agents of Change ", finansiran od strane UN WOMEN.

U okviru projekta raspisan je opis poslova (Terms of Reference) za realizaciju sledećih aktivnosti:

 

 

- Analiza podataka i priprema alternativnog izveštaja za UN Komitet za eliminaciju diskrimincije žena - angažovanje stručnjaka/kinje (1 osoba) i

- Analiza podataka i priprema alternativnog izveštaja/izveštaja iz senke za CoE GREVIO Komitet - angažovanje stručnjaka/kinje (1 osoba)angažovanje stručnjaka/kinje (1 osoba)

Opšti cilj projekta je osnaživanje aktivistkinja Romske ženske mreže za pokretanje sistemskih promena kroz javno zagovaranje u oblastima pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, političkom učešću, zaštiti dece i borbi protiv maloletničkih brakova i nasilja nad Romima i borba protiv diskriminacije.

Sve aplikacije pristigle do 01.marta 2018. godine do 15,00 časova na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. biće razmatrane, dok aplikacije koje ne ispune zadate kriterijume, neće biti uzete u obzir.

Šta sve ne možeš u Srbiji kad si Rom i invalid...

Na tribini koju je „Peščanik" organizovao u utorak u Pančevu, čuli su se frapantni, upozoravajući i onespokojavajući podaci o problemima sa kojima se suočavaju diskiminisane kategorije stanovništva.

Osobe sa invaliditetom i Romi su na vrhu liste diskriminisanih grupa godinama unazad, a to potvrđuju sva istraživanja ove pojave, kao i izveštaji kontrolnih i regulatornih tela – zajednička je konstatacija svih učesnica tribine „Građani poslednjeg reda", koja je u organizaciji udruženja građana „Peščanik", a uz pomoć Ambasade Kraljevina Holandije, održana 6. februara u klubu „Kupe".

Na početku ovog javnog razgovora moderatorka, novinarka Danica Vučenić je, kao svojevrstan uvod u temu i kao ilustraciju stanja rekla da dan-danas hiljade ljudi u Srbiji nemaju lična dokumenta i prijavu boravišta, da nemaju krov na glavom, ne mogu da se leče, da se voze javnim saobraćajem i da su im uskraćena mnoga druga prava. Zašto se, uprkos kampanjama, relativno dobrom zakonskom okviru, institucijama, javnom pozivanju zvaničnika, suočavamo se sa netolerancijom prema istim društvenim grupama, pitala je Vučenić.

bib1


Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je izjavila da o diskriminaciji počnemo da razmišljamo tek onda kada se svako ponaosob lično suoči sa njom i kada se nađe u situaciji da bude tretiran drugačije od ostalih po osnovu neke različitosti. Ona je dodala da dobar zakon još uvek ne znači pravdu i da će sam po sebi stvoriti dobro društvo, jer se zakoni ne primenjuju u praksi, izostaje njihova implementacija.

Trenutno je najveći problem u našim glavama, jer možemo da donesemo odlične zakone i da organizujemo sjajne kampanje, ali nije uvek jednostavno pomerati uglove gledanja i boriti se sa predrasudama. U našem izveštaju za 2016. godinu konstatovali smo, na osnovu istraživanja, da građani imaju percepciju da su Romi i invalidi najviše ugroženi, a to pokazuju i brojke – 38,3 odsto od svih pritužbi kancelariji Poverenika odnosio se na diskriminaciju Roma. Isto istraživanje je pokazalo da su grupe prema kojima postoji najveća socijalna distanca Romi i pripadnici LGBT populacije – rekla je Janković i dodala da je situacija daleko od idealne, ali da ima pomaka, pre svega u oblasti obrazovanja Roma, i u izdavanju dokumenata.

Slavica Vasić, iz Romske ženske nevladine organizacije „Bibija" tvrdi da je siromaštvo najveća prepreka socijalnom uključivanju Roma i da je glavni uzrok diskriminacije. Postoji nerazumevanje i predrasude, a kako se ekonomska situacija pogoršava primetno je da se to nerazumevanje i predrasude šire.

Pošto smo svi siromašni, a Romi najsiromašniji, onda ispada da su oni najveći krivci za sve, neko ko se bez posledica može označiti kao krivac. U javnosti se često spominje da su Romi zaštićeni kao beli medvedi, da im je posvećena čitava Dekada Roma na koju je potrošena gomila para, pa se postavljaju pitanja šta oni zapravo hoće, na šta se troši novac na njih, pa i drugi ljudi žive teško, nekima smeta što Romi dobijaju neke povlastice... Tačno je da se afirmativna akcija i mere u obrazovanju, onih 30 poena više za upis u srednju školu, na primer, sprovode od 2003. godine, ali, verujte, tada je, pre 15 godina, bilo manje problema nego sada – smatra Vasić.

Nezavidan položaj Roma u Srbiji ona dokumentuje podacima o statusu Romkinja, koje su višestruko diskriminisane – i kao žene, i kao Romkinje, i kao majke, invalidi, LGBT osobe... Romkinje u proseku žive 48 godina, dok je prosečna starost žena u Srbiji 76 godina. Od nje se očekuje da pomaže svima u porodici, da čuva i mlađe i starije od sebe, da misli na sve druge, na sebe najmanje. Ako traže posao njen najčešći odgovor je „tražim, ali nema posla za mene". Romkinje ne rade – samo jedna od deset, ako ima sreće, biće zaposlena – ili, ako rade, rade u sivoj ekonomiji. Svaka Romkinja je trpela diskriminaciju po nacionalnoj osnovi, svaka druga po dva osnova, a svaka devojčica trpi nasilje u svojoj porodici na osnovu roda. Verovatnoća da će se udati pre petnaeste godine je dvadeset puta veća, a pre osamnaeste sedam puta . u odnosu na druge maloletnice. Romske devojčice imaju duplo manje šanse da završe osnovnu školu nego vršnjakinje, četiri puta manje šanse da koriste kompjuter i internet. Svaka treća devojčica je pretrpela diskriminaciju od nastavnika i medicinskih radnika. Deca retko idu u vrtić, pet puta ređe nego druga, u jaslice nikada. Otac retko pomaže u podizanju dece, saopštila je Vasić.

Govoreći o situaciji u našem gradu, i tretmanu prema osobama sa invaliditetom, Marijana Marić iz nevladine organizacije VelikiMali je istakla da je Pančevo dugo bilo grad koji je vodio računa o inkluzivnom obrazovanju, da je ova grupa stručnjaka sarađivala sa školama iz našeg grada, da je prvi monitoring primene Zakona o osnovama sistema obrazovanja iz 2009. godine, a koji je stupio na snagu 2010, sproveden u Pančevu, da je Predškolska ustanova „Dečja radost" još 2000. godine počela da prima decu sa smetnjama u razvoju u predškolske ustanove, a 2007. godine Grad je preuzeo finansiranje programa angažovanja šest ličnih asistenata deci sa invaliditetom.

Nakon skoro desetogodišnje jako lepe saradnje, tokom prošle godine su počeli da se javljaju problemi tipa: zar su VelikiMali jedina organizacija koja se ovom decom bavi u Pančevu, da li oni imaju tapiju na ove projekte? Doživeli smo da posle deset godina novi sporazum sa našom grupom neće biti potpisan, deca koja su navikla na naše stručnjake neće više komunicirati sa njima, a te aktivnosti će preuzeti organizacija koja je osnovana pre godinu i po dana i koja u portfoliju ima jedan realizovan projekat u oblasti bezbednosti dece u saobraćaju – izjavila je Marić.

Ona je dodala da je prema izveštaju Human Rights Watch-a 650 dece sa invaliditetom u Srbiji izloženo „zanemarivanju i izolaciji" jer je smešteno u ustanove širom Srbije, da treba raditi na realizaciji plana deinstitucionalizacije i da treba da se porodice osnaže da preuzmu brigu nad ovom decom.

Nije poenta u tome da napravite male kućne zajednice u kojima će korisnici opet da žive i rade kao da su u instituciji. Treba promeniti medicinski model pristupa invaliditetu u socijalni, dakle terapija treba da ustupi mesto uključivanju u društvo – smatra Marić.

Na tragu ove teme, bilo je reči i o školovanju romske dece, koja se češće i bez razloga upisuju u specijalne škole, što svedoči o nedostatku kapaciteta redovnih škola da izađu u susret potrebama romske dece. U ovom trenutku u specijalnim školama ima 30 odsto dece Roma, a zastupljenost Roma u opštoj populaciji je od tri do četiri odsto. Postoji praksa prebacivanja dece iz redovne škole u specijalnu, a vrlo je retka pojava da iz specijalne pređu u redovnu.

bib2Ne može se reći da sistem podržava upućivanje dece u specijalne škole, ali je nezainteresovan za ovu pojavu. Mi smo imali Dekadu Roma, imamo odlične zakone, Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, operativne zaključke, akcione planove, ali na terenu stvari ne izgledaju tako, u školama je situacija sasvim drugačija od projektovane. Recimo, dolazeći u Pančevo, prošli smo kroz neuslovno naselje Deponija na Karaburmi, koje izgleda gore nego pre 20 godina, kada smo tamo radili – posvedočila je Slavica Vasić.

Ljiljana Spasić, izvršna direktorka Građanske akcije Pančevo, na molbu moderatorke, podsetila je prisutne na nemile događaje iz juna 2010. godine, kada su Romi u Jabuci, nakon ubistva sedamnaestogodišnjaka koje je počinio njegov vršnjak Rom, kolektivno bili izloženi pretnjama fizičkim nasiljem, kada su izrevoltirani meštani u kolonama defilovali kroz delove sela u kojima žive Romi, uzvikivali „Ubij Cigana!", bacali kamenje na kuće Roma, i stvarali atmosferu linča, sve dok se, posle puna četiri dana, nije pojavila interventna policija. O sadašnjoj atmosferi u društvu, o tolerisanju ekstremističkih pokreta i poruka, Spasić kaže:

Devedesete su učinile svoje – i određena vrsta stigmatizacije svih nacionalnih zajednica je prouzrokovala povlaćenje pripadnika tih zajednica, nema više one saradnje i odnosa koji su vladali. U tome vidim ulogu i društva i države, da stvorimo konsenzus oko nekih univerzalnih vrednosti. Ne mogu da shvatim da u 21. veku ulicama Beograda divljaju desničarske grupe čije će nesputano i nekažnjeno marširanje izazivati samo dalju samoizolaciju zajednica – izrazila je svoje strepnje Spasić.

Učesnice tribine su se na kraju složile da sve mere koje se preduzimaju i sve aktivnosti koje posebno ili zajedno sprovode ne treba da budu stvar humanog pristupa i sažaljenja prema pojedinim kategorijama stanovništva, nego da treba da se tretiraju kao ostvarivanje prava na obrazovanje i prava na rad tih kategorija stanovništva.

 

Poseban izveštaj zaštitnika građana o reproduktivnom zdravlju Romkinja...

20171208 120915Romska nacionalna manjina, posebno Romkinje spadaju u najugroženije grupe u Srbiji, to se konstatuje i u redovnim godišnjjim izveštajima Zaštitnika građana. Takođe je činjenica da je zdravstvena zaštitina nedovoljno pristupačna ženama iz osetljivih, višestruko marginalizovanih društvenih grupa, među kojima su i žene romske nacionalnosti, rekao je Zoran Pašalić prilikom predstavljanja Posebnog izveštaja Zaštitnika građana o reproduktivnom zdravlju Romkinja sa preporukama.

 

Kako bismo ovo stanje promenili u našem društvu, Zaštitnik građana je u saradnji sa Romskim ženskim centrom Bibija  sproveo jedno kvalitativno istraživanje da se sagleda stepen ostvarivanja prava i identifikuju problemi sa kojima se Rominje suočavaju u pristupu zdravstvenoj zaštiti i ostvarivanju prava iz zdravstvene zaštite. Takođe smo želeli da uz pomoć ovog istraživanja utvrdimo pravne i druge razloge koji sprečavaju da u potpunosti ostvare svoja prava posebno u oblasti reproduktivnog i seksualnog zdravlja, naveo je Pašalić. 

Zamenica zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost Gordana Stevanović je rekla da ovaj izveštaj služi da identifikujemo nedostatke u radu organa javne vlasti koji otežavaju pristup Romkinjama uslugama usmerenih na očuvanje, prevenciju i zaštitu njihovog reproduktivnog zdravlja. Ocena stanja i upućene preporuka organima vlasti treba da doprinesu boljem razumevanju položaja Romkinja u zdravstvenom sistemu i unapredjenju pristupačnosti i dostupnosti zdravstvenih usluga za prevenciju i zaštitu seksualnog i reproduktivnog zdravlja Romkinja.

Na osnovu rezultata istraživanja, Zaštitnik građana je izradio preporuke kako da se stepen ostvarivanja prava u navedenim oblastima poveća koje je uputio nadležnim državinim organima- Među preporukama je i uvođenje trajnog i kontinuiranog informisanja Romkinja o prevenciji i zaštiti reproduktivnom zdravlja, informisanje Romkinja o pravima u oblasti zdravstvne zaštite i zdravstvenog osiguranja, kao i uvođenje trajnog radnog angažovanja zdravstvenih medijatorki u zdravstveni sistem Republike Srbije.

20171208 12101220171208 12102620171208 12103520171208 122947

Istraživanje "Dečiji brakovi u romskoj populaciji"

Dečiji brakovi su prisutni među opštom populacijom u Srbiji, često među siromašnijim stanovništvom i u ruralnim predelima. Ova praksa je, međutim, veoma zastupljena u romskim zajednicama, gde se  više od polovine devojčica udaje pre navršene 18. godine života, pokazali su rezultati etnografskog istraživanja „Dečiji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji“ koje  su danas predstavili UNICEF, Etnografski institut SANU i Romski ženski centar „Bibija“.

 

„Udaja pre 18. godine predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava i utiče na pravo devojčica i žena na zdravlje, obrazovanje, jednakost i pravo na život bez nasilja. Osim što pogađaju devojčice, dečiji brakovi ostavljaju ozbiljne posledice na društvo u celini, što se manifestuje kroz smanjenu zaradu i produktivnost, povećana izdvajanja za zdravstvenu zaštitu usled lošeg zdravstvenog stanja majke i deteta, kao i povećana socijalna davanja zbog međugeneracijskog ciklusa siromaštva“, rekao je Michel Saint-Lot, direktor UNICEF-a u Srbiji.

aaaaa
Marginalizacija Roma, prihvaćeni kulturni, religijski i društveni bičaji bazirani na stereotipima vezanim za pol i ulogu žene u društvu, udruženi sa siromaštvom, neadekvatnim odgovorom institucija i neefikasnim sprovođenjem postojećih zakona, utiču na rasprostranjenost dečijih brakova.
„Problem dečijih brakova i posledica koje one izazivaju predstavlja izuzetno važno društveno i državno pitanje koje zahteva angažman svih društvenih aktera. Rezultati prezentovani u ovom izveštaju ukazuju da se jedino takvim pristupom može doprineti smanjenju ove prakse. Isto tako, ovaj izveštaj predstavlja primer na koji način partnerstvo između međunarodnih organizacija, nevladinog sektora i naučnih institucija može doprineti rešavanju društvenih problema, i predstavlja model za dalji rad u budućnosti, uz angažman i drugih aktera, a pre svega državnih institucija. Ovaj izveštaj je prvi, ali veoma važan korak u tom pravcu,“ rekla je prof. dr Ljiljana Gavrilović, naučni savetnik Etnografskog instituta SANU.

 

Građa dobijena istraživanjem prikupljena je korišćenjem metodologije kvalitativnog istraživanja, sa ciljem da pruži uvid u praksu dečijih brakova iz perspektive samih pripadnika romskih zajednica, na osnovu njihovog proživljenog iskustva, vrednosti i stavova o ovom pitanju. Terensko istraživanje sprovedeno je na pet lokacija u Srbiji od marta do juna 2017. godine: Beogradu, Novom Bečeju, Vranju, Pirotu i Kragujevcu.

sa

„Pitanje dečijih brakova i ranog rađanja ne nailazi na poseban interes institucija, bilo zdravstvenih, socijalnih ili obrazovnih. Podataka o rasprostranjenosti ove pojave nema dovoljno, što otežava kreiranje javnih politika u ovoj oblasti. Iskustva romskih ženskih organizacija svedoče o velikom otporu romske zajednice u vezi sa ovom temom i zatvaranja romske zajednice. Rad na terenu sa Romkinjama, po metodologiji ženskih radionica, pokazuje najbolje rezultate u postizanju unapređivanja nivoa svesti o štetnosti dečijih brakova za reproduktivno i mentalno zdravlje žena,kao i uviđanje štetnih posledica dečijih brakova, kao što su rano napuštanje obrazovanja, slaba mogućnost zapošljavanja i ekonomska zavisnost,“ istakla je Slavica Vasić, direktorka Romskog ženskog centra BIBIJA.

Ako do 2030. godine želimo da ostvarimo Ciljeve održivog razvoja, i obezbedimo poštovanje ljudskih prava devojčica i žena, mora da se deluje sada i da se prekine praksa dečijih brakova.

1b5b7b8b10b