Projekat "Za aktivnu inkluzija i prava Romkinja na Zapadnom Balkanu II...

  • Štampa

35666969 10209196800037171 9079022639917301760 oBIBIJA Romski ženski centar i CARE International North West Balkans realizuju regionalni projekat "Za aktivnu inkluzija i prava Romkinja na Zapadnom Balkanu II- For active Inclusion and Rights of Roma Women in the Western Balkans II -FAIR II".

Regionalne partnerske organizacije u ovom projektu su: "Bolja budućnost", Tuzla, Bosna i Hercegovina; "Centar za romske inicijative", Nikšić, Crna Gora i BIBIJA Romski ženski centar iz Beograda.Projekat je pokrenut sa opštim ciljem da doprinese poboljšanju socio-ekonomske situacije Romkinja i romske zajednice u Republici Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Svrha ovog projekta ogleda se u jačanju kapaciteta romskih ženskih organizacija da se uključuju u aktivnosti u vezi sa sprovođenjem strategija na nacionalnom i evropskom nivou i preduzimaju intervencije koje doprinose unapređivanju prava Romkinja i održive socijalne inkluzije romske zajednice.

U Republici Srbiji projekat realizuje BIBIJA – Romski ženski centar iz Beograda sa koalicionim partnerskim organizacijama "Romani cikna" iz Kruševca, "Ženski romski centar Veliki Crljeni" iz Lazarevca i "Pravni sekener" iz Beograda. Partnerskim delovanjem kako na nacionalanom tako i na lokalnom nivou bavimo se temama iz oblasti suzbijanja nasilja prema Romkinjama u porodici i partnerskim odnosima, zdravstvenom zaštitom Romkinja, potom sprečavanjem odustajanja od obrazovanja romskih devojčica i radom na omogućavanju kvalitetnijeg i adekvatnijeg pristupa obrazovanom i svim drugim sistemima za Romkinje u našoj zemlji. Projektne aktivnosti traju do kraja oktobra 2018. godine.

Jedan od ciljeva ovog projekta je predstavljanje dobre prakse u inkluziji romske zajednice. U okviru ove aktivnosti prezentuju se najbolje prakse i razmenjuju se iskustva u povezivanju institucija i civilnog društva. Prošlogodišnja poseta naše delegacije Crnoj Gori, jedna je od aktivnosti ovog projekta. Ova se aktivnost je nastavlja posetom delegacije iz Crne Gore Srbiji, koju čine predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Ministarstva prosvete, Nacionalne kancelarije za borbu protiv trgovine ljudima, NVO Crnogorski ženski lobi, Centar za romske inicijative. Naša partnerska organizacija iz Crne Gore, Centar za romske inicijative izu Nikšića već dugi niz godina uspešno sarađuje sa institucijama sistema i radi na prevenciji i sprečavanju ranih maloletničkih brakova i obrazovanjem Roma i Romkinja. Delegacija iz Crne Gore je posetila Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna prava, NVO Atina, Koordinaciono telo za praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja i Minstarstvo građevinarstva, Nacionalni savet romske nacionalne manjine, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Kancelariju za ljudska i manjinska prava i Romski edukativni fond. Razgovarali smo o tome šta je do sada Republika Srbija uradila do sada kada je u pitanju položaj Roma i Romkinja, koliko rani ugovoreni brakovi utiču na položaj Romkinja, kao i da se predstave dobre prakse Republike Srbije kada je ova tema u pitanju.

Poseta delegacije iz Crne Gore Srbiji bila je 19. i 20. juna 2018 godine.

35686733 10209200328005368 8124683857388634112 o35859340 10209196805437306 1144699992309497856 o35923433 10209200336845589 2527260337237917696 o

35812570 10209200332045469 4125602377443049472 o

"Nasilje nad Romkinjama u porodici i partnerskim odnosima u Beogradu"

  • Štampa
bwIstraživački izveštaj pod nazivom Nasilje nad Romkinjama u porodici i partnerskim odnosima u Beogradu: Struktura, karakteristike i društvena reakcija rezultat je rada Viktimološkog društva Srbije - VDS.

VDS je 2017. godine angažovano na sprovođenju dela projekta pod nazivom Za aktivnu inkluziju i prava Romkinja na Zapadnom Balkanu II, čiji su nosioci NVO BIBIJA-Romski ženski centar i CARE International Balkans. Angažovanje se odnosilo na prikupljanje i beleženje podataka o slučajevima nasilja nad Romkinjama. Zadaci VDS u ovom delu projekta obuhvatili su: izradu metodologije za prikupljanje podataka, određivanje uzorka, izradu instrumenta za prikupljanje podataka, analizu dobijenih podataka i pripremu istraživačkog izveštaja.

Projekat je, ukupno gledano, usmeren na unapređenje zaštite Romkinja kao žrtava nasilja u porodici i partnerskim odnosima i jačanje njihovih kapaciteta za ostvarivanje svojih prava na obrazovanje, zdravstvo i život bez nasilja.

Opis poslova za izradu studije slučaja u oblasti nasilja prema Romkinjama

  • Štampa
3 logoa
BIBIJA Romski ženski centar i CARE International Balkans realizuju projekat “Za aktivnu inkluziju i prava  Romkinja na Zapadnom Balkanu II  -  For Active Inclusion and Rights of Roma Women in the Western Balkans II – FAIR II” i raspisuju opis posla - Terms of Reference za izradu studije slučaja u oblasti nasilja prema Romkinjma.     

Projekat je finansiran od strane Austrijske razvojne kooperacije -   Austrian Development Cooperation, a sprovode ga tri ključne lokalne romske organizacije civilnog društva kao partneri u projektu: "Bolja budućnost" iz Tuzle, Bosna i Hercegovina; "Bibija  - Romski ženski centar" iz Beograda, Republika Srbija i "Centar za romske inicijative" iz Nikšića u Crnoj Gori.

Više o samom projektu i opisu poslova pogledajte OVDE.



Brankica Janković u poseti neformalnom romskom naselju na Čukarici

  • Štampa
brankicaSrbija je u poslednjih nekoliko godina dosta toga učinila na poboljšanju kvaliteta života pripadnika romske nacionalne manjine, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković koja je u okviru kampanje "Na kafi kod..." posetila nefomalno romsko naselje na Čukarici.

Brankica Janković je rekla da o položaju Roma i Romkinja ne treba govoriti samo na Svetski dan Roma ili u okviru Meseca ženskog romskog aktivizma, nego svakodnevno.

"A pravu sliku možemo dobiti tek kada izađemo na teren, obiđemo neka od romskih naselja i razgovaramo sa našim sugrađanima i sugrađankama", dodala je Jankovićeva, navedeno je u saopštenju.

Naglasila je da je u poslednjih nekoliko godina Srbija dosta toga učinila da se kvalitet života pripadnika romske nacionalne manjine poboljša i kao dobar primer istakla omogućavanje prijavljivanja boravišta na adrese za socijalni rad čime se značajno smanjio broj pravno nevidljivih lica.

U razgovoru sa poverenicom, Romkinje su istakle da su najčešći problemi sa kojima se suočavaju otežan upis dece u određene škole, rodne uloge pravdane tradicijom i romskom kulturom, maloletnički brakovi, nezaposlenost, kao i nasilje u porodici.

Akcija "Na kafi kod..." organizovana je u okviru Meseca romskog ženskog aktivizma čiji je cilj da se predstavnicima institucija skrene pažnja na položaj Romkinja u Srbiji i da se u neposrednom razgovoru načine konkretni pomaci u unapređenju kvaliteta njihovog života, dodaje se u saopštenju.

15. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

  • Štampa

Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova održali su sednicu povodom obeležavanja Međunarodnog dana Roma, na temu „Pravo na izbor partnera i skretanje pažnje na dečje brakove u romskoj populaciji".


Ova sednica Odbora se organizuje u saradnji sa Romskim ženskim centrom „Bibijaˮ, u okviru kampanje Mesec romskog ženskog aktivizma.

Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović, otvarajući sednicu je istakao da su problemi sa kojima se suočava romska populacija mnogobrojni, a da su neki posebno teški jer pogađaju najosetljiviji deo populacije – decu. Stupanje dece u rane brakove predstavlja kršenje nekih od osnovnih ljudskih prava, kao što su pravo na obrazovanje, zaštitu reproduktivnog zdravlja, izbor partnera i iznad svega, pravo na detinjstvo, naveo je Omerović. On je istakao da deca, posebno devojčice, koje u ranim godinama stupaju u brak (sa 11, 12 i 13 godina), nemaju puno šansi za srećan, zdrav i uspešan život, kao ni njihova deca. Ovaj problem mora biti u vrhu naših prioriteta i država Srbija definiše mere i aktivnosti u suzbijanju dečjih brakova, naveo je Omerović. Predsednik Odbora je posebno naglasio da Savet Evrope prepoznaje napore koje ulaže naša država i lokalne zajednice u rešavanju ovog problema i da su Niš, Horgoš i Čantavir predstavljeni kao primeri dobre prakse kada je u pitanju uključivanje romske populacije u lokalnu zajednicu.

Pomoćnica ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nina Mitić istakla je da su rani brakovi, u koje se stupa pre 16. godine, najgrublje kršenje dečjih prava i krivično su delo. Ona je ukazala na zakone kojima se štite prava dece i bori protiv dečjih brakova. Mitić je ukazala na ulogu centara za socijalni rad, policije i obrazovnih institucija za zaštitu prava dece, kao i na preventivno delovanje kada je problem dečjih brakova u pitanju.

Član Koordinacionog tela za praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma iRomkinja dr Nenad Ivanišević je ukazao da su rani ugovoreni brakovi u prošlim vremenima postojali kod većine naroda, i da su podizanjem obrazovnog nivoa stanovništva postali neprihvatljivi u većini zajednica, te da je podizanje obrazovnog nivoa romske populacije od izuzetnog značaja. On je istakao da je to dugotrajni proces, jer se tiče promene načina života jedne zajednice.

Zamenica direktora UNICEF Severin Leonardi (Severine Leonardi) je navela podatak da se u svetu svakog minuta 23 devojčica uda pre 18. godine. U Srbiji je ova pojava najrasprostranjenija u ruralnim i najsiromašnijim zajednicama, i to većinski među romskom populacijom, navela je Leonardi i naglasila da više od 50 odsto romskih devojčica stupi u brak pre punoletstva. Promena se može pokrenuti kroz saradnju Vlade i nevladinih organizacija, privatnog sektora i romske zajednice i od izuzetnog značaja je da osnažimo svaku romsku devojčicu i pružimo podršku svakoj porodici kroz sistem socijalne zaštite, zaključila je Severin Leonardi.

Menadžerka programa CARE International iz Sarajeva Jadranka Miličević upoznala je prisutne sa regionalnim projektom koji već šestu godinu vodi ova organizacija u saradnji sa romskim organizacijama „Za aktivnu inkluziju i prava Romkinja na Zapadnom Balkanu".

Predstavnica Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Vera Kurtić podsetila je prisutne na najobuhvatniji međunarodni dokument, Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koji je Narodna skupština ratifikovala 2013. godine. Romkinje, kao višestruko ranjive i marginalizovane, u posebnom su riziku od nasilja, istakla je Kurtić. Ona je ukazala i na program „ROMACTED" koji zajedno vode EU i SE, koji se sprovodi u 11 gradova i opština u Srbiji i kojim se podržava integracija Roma i Romkinja u lokalnu zajednicu.

Zamenica predsednika Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Jelena Jovanović istakla je da su Romkinje osetljivije i ranjivije od svih žena u našem društvu i da je njihovo obrazovanje i školovanje osnovni pravac koji otvara perspektive za dostojanstven život, zaposlenje i zaštitu zdravlja.

Koordinatorka Romskog ženskog centra „Bibijaˮ Slavica Vasić predstavila je aktivnosti i kampanje ove organizacije. Istakla je da je rad na terenu sa Romkinjama od izuzetne važnosti.

Predstavnica romske ženske mreže Radmila Nešić i član Etnografskog instituta SANU dr Ivan Đorđević predstavili su rezultate istraživanja „Dečji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji" koje je sprovedeno od marta do juna 2017. godine na 5 lokacija u Srbiji i gde se kroz dubinske intervjue sa ispitanicima došlo do uvida u stvarni život romske zajednice. Istraživanje je pokazalo da smanjenje i nestajanje prakse dečjih brakova mora da bude zajednički zadatak, poduhvat i napor svih društvenih aktera, od službi za socijalni rad, obrazovnog sistema, policije, pa do delovanja na individualnom nivou.

Tokom rasprave, istaknuto je da su dečji brakovi opasna pojava i da je obrazovanje od posebnog značaja za osnaživanje i zaštitu prava romske dece, time i za sprečavanje dečjih brakova.

Predsednik Odbora Meho Omerović je, zaključujući sednicu, istakao da će Odbor i u narednom periodu posvećivati pažnju ovoj temi, u okviru svojih nadležnosti i da svi zajedno moramo da radimo na osnaživanju romske populacije i sprovođenju zakona, kao i da probudimo interesovanje većinske zajednice za postojanje problema dečjih brakova.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Nikola Jolović, Milanka Jevtić Vukojičić, Ljibuška Lakatoš, Milena Turk, Ljiljana Malušić, Vesna Ivković, Tomislav Žigmanov, Elvira Kovač, kao i narodni poslanici Milena Ćorilić, Nada Lazić i Gordana Čomić.

23

Mesec ženskog romskog aktivizma - šetnja...

  • Štampa
Kako bi skrenule pažnju na sklapanje maloletničkih brakova koji predstavljaju kršenje prava dece i žena,aktivistkinje Romske ženske mreže prošetale su Knez Mihailovom ulicom.
Slavica Vasić iz Romskog ženskog centra "Bibija" kaže da se više od 50 odsto Romkinja udaje pre nego što napune 18 godina i smatra da se država ne angažuje dovoljno u rešavanju tog problema. "Do sada se uvek govorilo, to je romska tradicija i to nećemo da diramo. To nije romska tradicija, to je problem društva. Ako bilo koje dete ne dođe u školu treba da se zapitamo zašto ga nema", istakla je Vasićeva.

 

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da je svaka druga pritužba za diskriminaciju po osnovu nacionalnosti podignuta od strane Roma, a pritužbe se uglavnom odnose na postupak zapošljavanja, ostvarivanje socijalnih i zdrastvenih prava i atmosferu na poslu. "Godinama su pripadnici romske nacionalne manjine u samom vrhu kada govorimo o diskriminaciji, mi o tome stalno obaveštavamo Skupštinu i druge organe. Procenat postupanja po našim preporukama je između 80 i 90 odsto", rekla je Janković i dodala da su za probleme maloletničkih brakova zadužene pre svega institucije socijalne zaštite. Kada je u pitanju njihov rad, kaže Janković, od ključne važnosti je da se odluke donose bez oslanjanja na stereotipe. "Svaki konkretan slučaj mora da se rešava uzimajući u obzir okolnosti samo iz tog slučaja", ističe Jankovićeva. Šetnja je deo je kampanje "Romkinje imaju ljudska prava" koja se sprovodi u okviru kampanje ''Mesec romskog ženskog aktivizma'' koja traje od 8. marta do 8. aprila kada se obeležava Međunarodni dan Roma i Romkinja. U šetnji od Trga Republike do Kalemegdana učestvovali su i direktor Unicefa u Srbiji Mišel Sen Lo, zamenica Zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost Gordana Stevanović, kao i predstavnici i predstavnice više organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava, navodi se u saopštenju.

Tokom kampanje Mesec romskog ženskog aktivizma aktivistkinje Romskog ženskog centra Bibija orgnizovale su događaje "Na kafi kod" u okviru koji su predstavnice Ministarstva građevinarstva, saobraćaja, urbanizma i infrastrukture Anja Javor  i Koordinacionog tela za praćenje implementacije Strategije  za socijalno uključivanje Roma i Romkinja  Danijela Lakatoš 26. marta 2018 godine posetile romsko naselje u selu Rakovica i 27. marta 2018 godine  zamenica zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost Gordana Stevanović sa aktivistkinjama Bibije posetila romsko naselje Kijevo u Beogradu. Sa Romkinjama se razgovaralo o njihovom položaju i problemima sa kojima se susreću, o maloletničkim brakovima kojima se krše prava dece i žena.

mesec romskog aktivizmamesec romskog aktivizma

 

mesec romskog aktivizmamesec romskog aktivizma

4

 

Obrazovanje – pravi način izlaska iz bede

  • Štampa
1„Ne postoji lak i jednostavan način da se poboljša položaj Romkinja, postoji samo pravi način, a on se sastoji u razaranju začaranog kruga bede" – istaknuto je na okruglom stolu u Novom Sadu, koji je organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman.

Pozdravljajući učesnike skupa "Položaj Romkinja u AP Vojvodini – izazovi i perspektive", prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, je istakao da put iz začaranog kruga vodi preko obrazovanja: "Ako želimo da promenimo položaj Romkinja, onda treba da omogućimo svakoj romskoj devojčici i dečaku da se školuju. Svakoj školovanoj Romkinji da se zaposli. Svakoj zaposlenoj Romkinji pristojnu zaradu, kako bi njeno dete sutra moglo da startuje sa bolje pozicije, od one sa koje je ona startovala".

Pokrajinski ombudsman je naglasio i sledeće: „Ako želimo integrisanu Romkinju, moramo je pomeriti sa socijalne margine i omogućiti joj prava i usluge koje joj do sada nisu bile dostupne. Moramo je zaštititi, uvek kada je napadnuta. Moramo joj omogućiti da se leči, uvek kada je bolesna. Moramo je osloboditi od straha da će, ako je zaposlena, ostati bez posla, zato što odsustvuje zbog nege bolesnog deteta. U ovoj zemlji niko ne bi smeo da bude suočen sa takvim izborom, jer svaki takav izbor Srbiju udaljava je od socijalne pravde, na kojoj ona, po ustavu, treba da počiva".

Po rečima Milana Nikolića, iz kancelarije Poverenice za ravnopravnost, u Srbiji postoji velika etnička distanca prema manjinama, a naročito prema Romima, Albancima i Hrvatima, dok su negativne predrasude i stereotipi prisutni, kako kod građana, tako i kod predstavnika vlasti. Podsećajući prisutne da Romska ženska mreža ove godine po deveti put organizuje kampanju „Mesec ženskog romskog aktivizma" Slavica Vasić, iz Romskog ženskog centra „Bibije", je istakla da se ovogodišnjom kampanjom želi skrenuti pažnja na pravo na izbor partnera i maloletničke brakove, kao na kršenja prava dece i prava žena. Nenad Ivanišević, iz Koordinacionog tela za praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, upozorio je na činjenicu da readmisija utiče na podele među Romima, da je za integraciju Roma veoma važan i rad sa domaćim stanovništvom i da svaki Rom i Romkinja, koji su završili fakultet, treba da budu zaposleni u državnim organima. Sličnog mišljenja je bila i Slavica Denić iz RTV: „Od obrazovanih Roma se očekuje da doprinesu unapređenju romske zajednice, a oni to nisu u stanju, jer nakon fakulteta ne mogu da nađu zaposlenje. Na tražištu rada", podsetila je, „ima nezaposlenih, a obrazovanih Roma, tako da podizanje obrazovnih kapaciteta mora biti praćeno većim zapošljavanjem Roma". U strukturi nezaposlenih žena, koje na posao čekaju duže od dve godine, najviše je, po rečima Snežane Knežević, zamenice pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova, žena romske nacionalnosti. Romkinje se često suočavaju i sa nasiljem u porodici, ali ga, istakla je zamenica Knežević, ne prijavljuju, zato što nemaju poverenje u isntitucije i zato što nisu informisane o svojim pravima. Romkinjama, po mišljenju, Danice Jovanović iz „Udruženja Roma" iz Bečeja, treba omogućiti pristup pravdi, ali i da sa institucijama komuniciraju na svom maternjem, romskom jeziku. Vera Kurtić iz Saveta Evrope je navela da ni u jednoj državi na svetu položaj Roma nije zadovoljavajući i svuda se taj položaj vezuje za obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje i stanovanje. „Problemi, međutim, postoje i u drugim oblastima - od seksualne orijentacije do saradnje i koordinacije raznih nevladinih organizacija". Ako bi se, po rečima Gordane Stevanović, zamenice republičkog zaštitnika građana za prava detata i rodnu ravnopravnost, sudilo po broju pritužbi, moglo bi se reći da pripadnici romske zajednice nemaju nikakvih problema. Naravno da problemi postoje, a pritužbi je, objasnila je zamenica Stevanović, malo, zato što se pripadnici romske manjine ne obraćaju institucijama. „Treba ih ohrabriti da im se obraćaju, treba ići na teren i raditi sa njima, kako bi stekli svest o svojim pravima i nadležnostima institucija".

Više neposrednog rada sa Romkinjama može doprineti boljem uvidu u njihove probleme, ali i boljoj organizaciji u rešavanju tih problema. Okrugli sto je završen usvajanjem sledećih zaključaka:

o povećati broj romske dece u sistemu obrazovanja;

o sprečiti zloupotrebe afirmativnih mera;

o obezbediti lakši pristup zdravstvenoj zaštiti, ažurirati podatke o vakcinaciji dece i podizati svest o važnosti preventivnih pregleda;

o povećati bezbednost i sigurnost Romkinja, kada je reč o nasilju i zlostavljanju;

o sprečiti sekundarnu viktimizaciju i jačati svest o kažnjivosti nepostupanja;

o jačati svest o tome da rani i ugovoreni brakovi nisu deo romske tradicije, već nasilje i kršenje dečijih prava;

o mediji se moraju pridržavati etičkog kodeksa i napustiti stil senzacionalističkog izveštavanja;

o romskim ženskim organizacijama omogućiti lakši pristup fondacijama koje podržavaju edukativne programe i rad u romskim naseljima;

o povećati broj visokoobrazovanih Romkinja među zaposlenima u institucijama.




Kampanja "Mesec romskog ženskog aktivizma"

  • Štampa
Kampanja Mesec romskog ženskog aktivizma traje od 08. marta - Međunarodnog dana žena do 08. aprila – Međunarodnog dana Roma i Romkinja.Međunarodni dan žena, 8. mart, jedan je od povoda da se aktivistkinje Romske ženske mreže obrate javnosti i predstavnicima/ama vlasti i skrenu pažnju na položaj Romkinja u Republici Srbiji. Drugi povod, ne manje važan, 8. april, Međunarodni dan Roma i Romkinja zatvara našu kampanju. Kroz ovu kampanju koja se provodi od 2010. godine, organizacije i inicijative koje čine Romsku žensku mrežu održavaju čitav niz manifestacija i aktivnosti širom Republike Srbije.

Ovogodišnja kampanja nosi naziv"I prava Romkinja su ljudska prava" a posvećena je pravu na izbor partnera i skretanje pažnje na maloletničke brakove kao kršenja prava dece i prava žena. Realizujemo je u okviru projekta »Za aktivnu inkuziju i prava Romkinja na Zapadnom Balkanu II«. Kampanja je regionalnog karaktera,i uključene su romske ženske organizacije iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Jedna od aktivnosti u okviru ovogodišnje kampanje je šetnja kojom ukazujemo na pravo na izbor partnera i skretanje pažnje na maloletničke brakove kao kršenja prava dece i prava žena. Šetnja koja će početi na Trgu Republike će se održati 21. marta 2018. godine s početkom u 11.00 sati, a završi će se na kraju Knez Mihailove ulice.

Druga aktivnost koju sprovodimo jeste događaj „Na kafi kod..." tokom kojeg će predstavnici/e institucija 27. i 28. marta od 13.00 do 15.00. časova doći u romska naselja u selu Rakovica i naselju Kijevu i sa Romkinjama razgovarati o njihovim problemima s posebnim osvrtom na maloletničke brakove.

Takođe, u okviru ovogodišnje kampanje 3. aprila 2018. godine sa početkom u 12.00 časova biće održano Javno slušanje u Narodnoj Skupštini Republike Srbije u saradnji sa Odborom za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.U okviru ove aktivnosti prisutnima će se obratiti predstavnici/e Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Koordinacionog tela za praćenje implementacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, međunarodnih organizacija CARE International i UNICEf-a, etnografskog Instituta SANU, Romske ženske mreže Srbije i Bibije Romskog ženskog centra i biće predstavljeno istraživanje Dečji brakovi u Srbiji iz decembra 2017. godine, koje su sproveli Etnografski institut SANU, UNICEF i Bibija Romski ženski centar.

Pozivamo Vas da nam se pridružite na ovim događjajima i da zajedno skrenemo pažnju javnosti na ovu za sve nas veoma značajnu temu.
Za više informacija molimo Vas da kontaktirate Slavicu Vasić na +38 111 3286 234 , +38 1 63 206 781; Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. RŽC Bibija Beograd

Svim Romima i Romkinjama srećan praznik Tetkica Bibija - Sa e Romenge thaj e Romnjange bahtali e Bibija

  • Štampa
tetka-bibijaDavno je to bilo, u prastaro vreme, kad se na zemlji pojavila neka opaka bolest, koju su jedni zvali čuma a drugi kolera. Ta je bolest umorila mnogu decu.

I eto, baš se u to doba pojavila na zemlji naša Tetkica Bibija. Odakle je došla, niko nije znao. Možda je i sa samog neba sišla; možda ju je i sam Bog poslao da pomogne sirotom romskom narodu i da spase njegovu dečicu od smrti. Zato što je ona bila čudotvorna, zato što je hodajući po svetu činila mnoga čuda. Baš tog dana kad je Tetkica sišla na zemlju ceo dan je padala kiša. Imala je dva verna pratioca, dva jagnjeta koja su sa njoj zajedno promrzla na kiši. Pošto je mrak već pao, zakucala je na vrata nekog seoskog domaćina. Ništa. Kucala na druga, treća i mnoga potom, ali niko nije hteo da joj otvori. I tako je sa svoja dva jagnjeta došla do kraja sela, gladna i promrzla. I dok je gledajući u tamu razmišljala koliko je udaljeno susedno selo, primeti na brežuljku nekoliko usamljenih kuća. Polako pođe prema njima. Kad je došla do samih kuća vide da to nisu bile obične seoske kuće, nego rupe iskopane u zemlji i prekrivene korovinom. Ne ustežući se ona zakuca na prva vrata. Iz kuće se prvo začu detinji plač, zatim ženski glas i na kraju muški. "Ko si ti što tako kasno lupaš na moja vrata?, upita muška glava koja se promoli kroz vrata. "Ja sam Tetkica Bibija, sirota žena koja sa svoja dva jagnjeta putuje svetom. Hteli bi da se odmorimo", odgovori sirota žena. "Uđite, imamo samo jednu sobu, ja i moja žena i šestoro dece. Uđite i dobro nam došli", poželi domaćin kuće. U njihovoj kuću bilo je tesno. U sredini je tinjao stari panj. Oko ognjišta je na slami polegalo šestoro dece. I svo šestoro je bilo bolesno od iste bolesti koja je harala tog vremena svetom. U jednom uglu ležala je matora koza, a u drugom je bio sanduk za brašno, prazan. Osim nekoliko kora hleba ništa više nije bilo za jelo. Videći svoju gošću ozeblu i sažalivši se na njene jaganjce, domaćin je hteo da svoja dva bolesna deteta odmakne od vatre i da tako načini mesta za goste. Tetkica nije htela, već je sela u hladan ugao sobe i stavivši na krilo svoja dva jagnjeta podelila je sa njima koru hleba koju joj je ponudio domaćin. Sutradan pred zoru kroz san domaćin čuje da se nešto kreće po sobi. Otvorivši oči vidi Tetkicu Bibiju kako sa jaganjcima izlazi iz sobe. Kad je pokušao da je zadrži da se ogreje dok neotopli dan, gošća odgovori: "Hvala ti dobri čoveče. Ti nama toliko a tebi Bog hiljadu i hiljadu puta više. Ali, ja moram dalje". Začuđeni domaćin pita: "Pa ko si ti ženo?". "Ja sam Tetkica Bibija – Sunto Bibi. Došla sam da vidim živi li svet po božjim zapovestima. Ovaj pomor koji po svetu hodi, od Boga je. To je kazna za grešnike. Ti si mene sinoć lepo primio, nahranio i mene i moja dva jagnjeta i tvoja će deca da ozdrave. Onima koji me nisu sa moja dva jagnjeta primili, umreće sva bolesna deca, i druga će im se razboleti". I još je nešto rekla: "Reci svim našim Romima neka ne oteraju od svojih vrata putnika namernika a svakom ko moli za parče hleba daju i poslednji komad. i slavite svake godine moj dan i spominjite me". To rekavši nestade zajedno sa svoja dva jagnjeta.

Potrebne istraživačice i stručna lica za projekat "Romkinje kao zagovarateljke promena...

  • Štampa
qweBIBIJA Romski ženski centar – Beograd i Ženski prostor – Niš realizuju projekat "Romkinje kao zagovarateljke promena - Roma Women Agents of Change ", finansiran od strane UN WOMEN.

U okviru projekta raspisan je opis poslova (Terms of Reference) za realizaciju sledećih aktivnosti:

 

 

- Analiza podataka i priprema alternativnog izveštaja za UN Komitet za eliminaciju diskrimincije žena - angažovanje stručnjaka/kinje (1 osoba) i

- Analiza podataka i priprema alternativnog izveštaja/izveštaja iz senke za CoE GREVIO Komitet - angažovanje stručnjaka/kinje (1 osoba)angažovanje stručnjaka/kinje (1 osoba)

Opšti cilj projekta je osnaživanje aktivistkinja Romske ženske mreže za pokretanje sistemskih promena kroz javno zagovaranje u oblastima pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, političkom učešću, zaštiti dece i borbi protiv maloletničkih brakova i nasilja nad Romima i borba protiv diskriminacije.

Sve aplikacije pristigle do 01.marta 2018. godine do 15,00 časova na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. biće razmatrane, dok aplikacije koje ne ispune zadate kriterijume, neće biti uzete u obzir.