1„Ne postoji lak i jednostavan način da se poboljša položaj Romkinja, postoji samo pravi način, a on se sastoji u razaranju začaranog kruga bede" – istaknuto je na okruglom stolu u Novom Sadu, koji je organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman.

Pozdravljajući učesnike skupa "Položaj Romkinja u AP Vojvodini – izazovi i perspektive", prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, je istakao da put iz začaranog kruga vodi preko obrazovanja: "Ako želimo da promenimo položaj Romkinja, onda treba da omogućimo svakoj romskoj devojčici i dečaku da se školuju. Svakoj školovanoj Romkinji da se zaposli. Svakoj zaposlenoj Romkinji pristojnu zaradu, kako bi njeno dete sutra moglo da startuje sa bolje pozicije, od one sa koje je ona startovala".

Pokrajinski ombudsman je naglasio i sledeće: „Ako želimo integrisanu Romkinju, moramo je pomeriti sa socijalne margine i omogućiti joj prava i usluge koje joj do sada nisu bile dostupne. Moramo je zaštititi, uvek kada je napadnuta. Moramo joj omogućiti da se leči, uvek kada je bolesna. Moramo je osloboditi od straha da će, ako je zaposlena, ostati bez posla, zato što odsustvuje zbog nege bolesnog deteta. U ovoj zemlji niko ne bi smeo da bude suočen sa takvim izborom, jer svaki takav izbor Srbiju udaljava je od socijalne pravde, na kojoj ona, po ustavu, treba da počiva".

Po rečima Milana Nikolića, iz kancelarije Poverenice za ravnopravnost, u Srbiji postoji velika etnička distanca prema manjinama, a naročito prema Romima, Albancima i Hrvatima, dok su negativne predrasude i stereotipi prisutni, kako kod građana, tako i kod predstavnika vlasti. Podsećajući prisutne da Romska ženska mreža ove godine po deveti put organizuje kampanju „Mesec ženskog romskog aktivizma" Slavica Vasić, iz Romskog ženskog centra „Bibije", je istakla da se ovogodišnjom kampanjom želi skrenuti pažnja na pravo na izbor partnera i maloletničke brakove, kao na kršenja prava dece i prava žena. Nenad Ivanišević, iz Koordinacionog tela za praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, upozorio je na činjenicu da readmisija utiče na podele među Romima, da je za integraciju Roma veoma važan i rad sa domaćim stanovništvom i da svaki Rom i Romkinja, koji su završili fakultet, treba da budu zaposleni u državnim organima. Sličnog mišljenja je bila i Slavica Denić iz RTV: „Od obrazovanih Roma se očekuje da doprinesu unapređenju romske zajednice, a oni to nisu u stanju, jer nakon fakulteta ne mogu da nađu zaposlenje. Na tražištu rada", podsetila je, „ima nezaposlenih, a obrazovanih Roma, tako da podizanje obrazovnih kapaciteta mora biti praćeno većim zapošljavanjem Roma". U strukturi nezaposlenih žena, koje na posao čekaju duže od dve godine, najviše je, po rečima Snežane Knežević, zamenice pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova, žena romske nacionalnosti. Romkinje se često suočavaju i sa nasiljem u porodici, ali ga, istakla je zamenica Knežević, ne prijavljuju, zato što nemaju poverenje u isntitucije i zato što nisu informisane o svojim pravima. Romkinjama, po mišljenju, Danice Jovanović iz „Udruženja Roma" iz Bečeja, treba omogućiti pristup pravdi, ali i da sa institucijama komuniciraju na svom maternjem, romskom jeziku. Vera Kurtić iz Saveta Evrope je navela da ni u jednoj državi na svetu položaj Roma nije zadovoljavajući i svuda se taj položaj vezuje za obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje i stanovanje. „Problemi, međutim, postoje i u drugim oblastima - od seksualne orijentacije do saradnje i koordinacije raznih nevladinih organizacija". Ako bi se, po rečima Gordane Stevanović, zamenice republičkog zaštitnika građana za prava detata i rodnu ravnopravnost, sudilo po broju pritužbi, moglo bi se reći da pripadnici romske zajednice nemaju nikakvih problema. Naravno da problemi postoje, a pritužbi je, objasnila je zamenica Stevanović, malo, zato što se pripadnici romske manjine ne obraćaju institucijama. „Treba ih ohrabriti da im se obraćaju, treba ići na teren i raditi sa njima, kako bi stekli svest o svojim pravima i nadležnostima institucija".

Više neposrednog rada sa Romkinjama može doprineti boljem uvidu u njihove probleme, ali i boljoj organizaciji u rešavanju tih problema. Okrugli sto je završen usvajanjem sledećih zaključaka:

o povećati broj romske dece u sistemu obrazovanja;

o sprečiti zloupotrebe afirmativnih mera;

o obezbediti lakši pristup zdravstvenoj zaštiti, ažurirati podatke o vakcinaciji dece i podizati svest o važnosti preventivnih pregleda;

o povećati bezbednost i sigurnost Romkinja, kada je reč o nasilju i zlostavljanju;

o sprečiti sekundarnu viktimizaciju i jačati svest o kažnjivosti nepostupanja;

o jačati svest o tome da rani i ugovoreni brakovi nisu deo romske tradicije, već nasilje i kršenje dečijih prava;

o mediji se moraju pridržavati etičkog kodeksa i napustiti stil senzacionalističkog izveštavanja;

o romskim ženskim organizacijama omogućiti lakši pristup fondacijama koje podržavaju edukativne programe i rad u romskim naseljima;

o povećati broj visokoobrazovanih Romkinja među zaposlenima u institucijama.