Potrebne istraživačice i stručna lica za projekat "Romkinje kao zagovarateljke promena...

qweBIBIJA Romski ženski centar – Beograd i Ženski prostor – Niš realizuju projekat "Romkinje kao zagovarateljke promena - Roma Women Agents of Change ", finansiran od strane UN WOMEN.

U okviru projekta raspisan je opis poslova (Terms of Reference) za realizaciju sledećih aktivnosti:

 

 

- Analiza podataka i priprema alternativnog izveštaja za UN Komitet za eliminaciju diskrimincije žena - angažovanje stručnjaka/kinje (1 osoba) i

- Analiza podataka i priprema alternativnog izveštaja/izveštaja iz senke za CoE GREVIO Komitet - angažovanje stručnjaka/kinje (1 osoba)angažovanje stručnjaka/kinje (1 osoba)

Opšti cilj projekta je osnaživanje aktivistkinja Romske ženske mreže za pokretanje sistemskih promena kroz javno zagovaranje u oblastima pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, političkom učešću, zaštiti dece i borbi protiv maloletničkih brakova i nasilja nad Romima i borba protiv diskriminacije.

Sve aplikacije pristigle do 01.marta 2018. godine do 15,00 časova na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. biće razmatrane, dok aplikacije koje ne ispune zadate kriterijume, neće biti uzete u obzir.

Šta sve ne možeš u Srbiji kad si Rom i invalid...

Na tribini koju je „Peščanik" organizovao u utorak u Pančevu, čuli su se frapantni, upozoravajući i onespokojavajući podaci o problemima sa kojima se suočavaju diskiminisane kategorije stanovništva.

Osobe sa invaliditetom i Romi su na vrhu liste diskriminisanih grupa godinama unazad, a to potvrđuju sva istraživanja ove pojave, kao i izveštaji kontrolnih i regulatornih tela – zajednička je konstatacija svih učesnica tribine „Građani poslednjeg reda", koja je u organizaciji udruženja građana „Peščanik", a uz pomoć Ambasade Kraljevina Holandije, održana 6. februara u klubu „Kupe".

Na početku ovog javnog razgovora moderatorka, novinarka Danica Vučenić je, kao svojevrstan uvod u temu i kao ilustraciju stanja rekla da dan-danas hiljade ljudi u Srbiji nemaju lična dokumenta i prijavu boravišta, da nemaju krov na glavom, ne mogu da se leče, da se voze javnim saobraćajem i da su im uskraćena mnoga druga prava. Zašto se, uprkos kampanjama, relativno dobrom zakonskom okviru, institucijama, javnom pozivanju zvaničnika, suočavamo se sa netolerancijom prema istim društvenim grupama, pitala je Vučenić.

bib1


Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je izjavila da o diskriminaciji počnemo da razmišljamo tek onda kada se svako ponaosob lično suoči sa njom i kada se nađe u situaciji da bude tretiran drugačije od ostalih po osnovu neke različitosti. Ona je dodala da dobar zakon još uvek ne znači pravdu i da će sam po sebi stvoriti dobro društvo, jer se zakoni ne primenjuju u praksi, izostaje njihova implementacija.

Trenutno je najveći problem u našim glavama, jer možemo da donesemo odlične zakone i da organizujemo sjajne kampanje, ali nije uvek jednostavno pomerati uglove gledanja i boriti se sa predrasudama. U našem izveštaju za 2016. godinu konstatovali smo, na osnovu istraživanja, da građani imaju percepciju da su Romi i invalidi najviše ugroženi, a to pokazuju i brojke – 38,3 odsto od svih pritužbi kancelariji Poverenika odnosio se na diskriminaciju Roma. Isto istraživanje je pokazalo da su grupe prema kojima postoji najveća socijalna distanca Romi i pripadnici LGBT populacije – rekla je Janković i dodala da je situacija daleko od idealne, ali da ima pomaka, pre svega u oblasti obrazovanja Roma, i u izdavanju dokumenata.

Slavica Vasić, iz Romske ženske nevladine organizacije „Bibija" tvrdi da je siromaštvo najveća prepreka socijalnom uključivanju Roma i da je glavni uzrok diskriminacije. Postoji nerazumevanje i predrasude, a kako se ekonomska situacija pogoršava primetno je da se to nerazumevanje i predrasude šire.

Pošto smo svi siromašni, a Romi najsiromašniji, onda ispada da su oni najveći krivci za sve, neko ko se bez posledica može označiti kao krivac. U javnosti se često spominje da su Romi zaštićeni kao beli medvedi, da im je posvećena čitava Dekada Roma na koju je potrošena gomila para, pa se postavljaju pitanja šta oni zapravo hoće, na šta se troši novac na njih, pa i drugi ljudi žive teško, nekima smeta što Romi dobijaju neke povlastice... Tačno je da se afirmativna akcija i mere u obrazovanju, onih 30 poena više za upis u srednju školu, na primer, sprovode od 2003. godine, ali, verujte, tada je, pre 15 godina, bilo manje problema nego sada – smatra Vasić.

Nezavidan položaj Roma u Srbiji ona dokumentuje podacima o statusu Romkinja, koje su višestruko diskriminisane – i kao žene, i kao Romkinje, i kao majke, invalidi, LGBT osobe... Romkinje u proseku žive 48 godina, dok je prosečna starost žena u Srbiji 76 godina. Od nje se očekuje da pomaže svima u porodici, da čuva i mlađe i starije od sebe, da misli na sve druge, na sebe najmanje. Ako traže posao njen najčešći odgovor je „tražim, ali nema posla za mene". Romkinje ne rade – samo jedna od deset, ako ima sreće, biće zaposlena – ili, ako rade, rade u sivoj ekonomiji. Svaka Romkinja je trpela diskriminaciju po nacionalnoj osnovi, svaka druga po dva osnova, a svaka devojčica trpi nasilje u svojoj porodici na osnovu roda. Verovatnoća da će se udati pre petnaeste godine je dvadeset puta veća, a pre osamnaeste sedam puta . u odnosu na druge maloletnice. Romske devojčice imaju duplo manje šanse da završe osnovnu školu nego vršnjakinje, četiri puta manje šanse da koriste kompjuter i internet. Svaka treća devojčica je pretrpela diskriminaciju od nastavnika i medicinskih radnika. Deca retko idu u vrtić, pet puta ređe nego druga, u jaslice nikada. Otac retko pomaže u podizanju dece, saopštila je Vasić.

Govoreći o situaciji u našem gradu, i tretmanu prema osobama sa invaliditetom, Marijana Marić iz nevladine organizacije VelikiMali je istakla da je Pančevo dugo bilo grad koji je vodio računa o inkluzivnom obrazovanju, da je ova grupa stručnjaka sarađivala sa školama iz našeg grada, da je prvi monitoring primene Zakona o osnovama sistema obrazovanja iz 2009. godine, a koji je stupio na snagu 2010, sproveden u Pančevu, da je Predškolska ustanova „Dečja radost" još 2000. godine počela da prima decu sa smetnjama u razvoju u predškolske ustanove, a 2007. godine Grad je preuzeo finansiranje programa angažovanja šest ličnih asistenata deci sa invaliditetom.

Nakon skoro desetogodišnje jako lepe saradnje, tokom prošle godine su počeli da se javljaju problemi tipa: zar su VelikiMali jedina organizacija koja se ovom decom bavi u Pančevu, da li oni imaju tapiju na ove projekte? Doživeli smo da posle deset godina novi sporazum sa našom grupom neće biti potpisan, deca koja su navikla na naše stručnjake neće više komunicirati sa njima, a te aktivnosti će preuzeti organizacija koja je osnovana pre godinu i po dana i koja u portfoliju ima jedan realizovan projekat u oblasti bezbednosti dece u saobraćaju – izjavila je Marić.

Ona je dodala da je prema izveštaju Human Rights Watch-a 650 dece sa invaliditetom u Srbiji izloženo „zanemarivanju i izolaciji" jer je smešteno u ustanove širom Srbije, da treba raditi na realizaciji plana deinstitucionalizacije i da treba da se porodice osnaže da preuzmu brigu nad ovom decom.

Nije poenta u tome da napravite male kućne zajednice u kojima će korisnici opet da žive i rade kao da su u instituciji. Treba promeniti medicinski model pristupa invaliditetu u socijalni, dakle terapija treba da ustupi mesto uključivanju u društvo – smatra Marić.

Na tragu ove teme, bilo je reči i o školovanju romske dece, koja se češće i bez razloga upisuju u specijalne škole, što svedoči o nedostatku kapaciteta redovnih škola da izađu u susret potrebama romske dece. U ovom trenutku u specijalnim školama ima 30 odsto dece Roma, a zastupljenost Roma u opštoj populaciji je od tri do četiri odsto. Postoji praksa prebacivanja dece iz redovne škole u specijalnu, a vrlo je retka pojava da iz specijalne pređu u redovnu.

bib2Ne može se reći da sistem podržava upućivanje dece u specijalne škole, ali je nezainteresovan za ovu pojavu. Mi smo imali Dekadu Roma, imamo odlične zakone, Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, operativne zaključke, akcione planove, ali na terenu stvari ne izgledaju tako, u školama je situacija sasvim drugačija od projektovane. Recimo, dolazeći u Pančevo, prošli smo kroz neuslovno naselje Deponija na Karaburmi, koje izgleda gore nego pre 20 godina, kada smo tamo radili – posvedočila je Slavica Vasić.

Ljiljana Spasić, izvršna direktorka Građanske akcije Pančevo, na molbu moderatorke, podsetila je prisutne na nemile događaje iz juna 2010. godine, kada su Romi u Jabuci, nakon ubistva sedamnaestogodišnjaka koje je počinio njegov vršnjak Rom, kolektivno bili izloženi pretnjama fizičkim nasiljem, kada su izrevoltirani meštani u kolonama defilovali kroz delove sela u kojima žive Romi, uzvikivali „Ubij Cigana!", bacali kamenje na kuće Roma, i stvarali atmosferu linča, sve dok se, posle puna četiri dana, nije pojavila interventna policija. O sadašnjoj atmosferi u društvu, o tolerisanju ekstremističkih pokreta i poruka, Spasić kaže:

Devedesete su učinile svoje – i određena vrsta stigmatizacije svih nacionalnih zajednica je prouzrokovala povlaćenje pripadnika tih zajednica, nema više one saradnje i odnosa koji su vladali. U tome vidim ulogu i društva i države, da stvorimo konsenzus oko nekih univerzalnih vrednosti. Ne mogu da shvatim da u 21. veku ulicama Beograda divljaju desničarske grupe čije će nesputano i nekažnjeno marširanje izazivati samo dalju samoizolaciju zajednica – izrazila je svoje strepnje Spasić.

Učesnice tribine su se na kraju složile da sve mere koje se preduzimaju i sve aktivnosti koje posebno ili zajedno sprovode ne treba da budu stvar humanog pristupa i sažaljenja prema pojedinim kategorijama stanovništva, nego da treba da se tretiraju kao ostvarivanje prava na obrazovanje i prava na rad tih kategorija stanovništva.

 

Poseban izveštaj zaštitnika građana o reproduktivnom zdravlju Romkinja...

20171208 120915Romska nacionalna manjina, posebno Romkinje spadaju u najugroženije grupe u Srbiji, to se konstatuje i u redovnim godišnjjim izveštajima Zaštitnika građana. Takođe je činjenica da je zdravstvena zaštitina nedovoljno pristupačna ženama iz osetljivih, višestruko marginalizovanih društvenih grupa, među kojima su i žene romske nacionalnosti, rekao je Zoran Pašalić prilikom predstavljanja Posebnog izveštaja Zaštitnika građana o reproduktivnom zdravlju Romkinja sa preporukama.

 

Kako bismo ovo stanje promenili u našem društvu, Zaštitnik građana je u saradnji sa Romskim ženskim centrom Bibija  sproveo jedno kvalitativno istraživanje da se sagleda stepen ostvarivanja prava i identifikuju problemi sa kojima se Rominje suočavaju u pristupu zdravstvenoj zaštiti i ostvarivanju prava iz zdravstvene zaštite. Takođe smo želeli da uz pomoć ovog istraživanja utvrdimo pravne i druge razloge koji sprečavaju da u potpunosti ostvare svoja prava posebno u oblasti reproduktivnog i seksualnog zdravlja, naveo je Pašalić. 

Zamenica zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost Gordana Stevanović je rekla da ovaj izveštaj služi da identifikujemo nedostatke u radu organa javne vlasti koji otežavaju pristup Romkinjama uslugama usmerenih na očuvanje, prevenciju i zaštitu njihovog reproduktivnog zdravlja. Ocena stanja i upućene preporuka organima vlasti treba da doprinesu boljem razumevanju položaja Romkinja u zdravstvenom sistemu i unapredjenju pristupačnosti i dostupnosti zdravstvenih usluga za prevenciju i zaštitu seksualnog i reproduktivnog zdravlja Romkinja.

Na osnovu rezultata istraživanja, Zaštitnik građana je izradio preporuke kako da se stepen ostvarivanja prava u navedenim oblastima poveća koje je uputio nadležnim državinim organima- Među preporukama je i uvođenje trajnog i kontinuiranog informisanja Romkinja o prevenciji i zaštiti reproduktivnom zdravlja, informisanje Romkinja o pravima u oblasti zdravstvne zaštite i zdravstvenog osiguranja, kao i uvođenje trajnog radnog angažovanja zdravstvenih medijatorki u zdravstveni sistem Republike Srbije.

20171208 12101220171208 12102620171208 12103520171208 122947

Istraživanje "Dečiji brakovi u romskoj populaciji"

Dečiji brakovi su prisutni među opštom populacijom u Srbiji, često među siromašnijim stanovništvom i u ruralnim predelima. Ova praksa je, međutim, veoma zastupljena u romskim zajednicama, gde se  više od polovine devojčica udaje pre navršene 18. godine života, pokazali su rezultati etnografskog istraživanja „Dečiji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji“ koje  su danas predstavili UNICEF, Etnografski institut SANU i Romski ženski centar „Bibija“.

 

„Udaja pre 18. godine predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava i utiče na pravo devojčica i žena na zdravlje, obrazovanje, jednakost i pravo na život bez nasilja. Osim što pogađaju devojčice, dečiji brakovi ostavljaju ozbiljne posledice na društvo u celini, što se manifestuje kroz smanjenu zaradu i produktivnost, povećana izdvajanja za zdravstvenu zaštitu usled lošeg zdravstvenog stanja majke i deteta, kao i povećana socijalna davanja zbog međugeneracijskog ciklusa siromaštva“, rekao je Michel Saint-Lot, direktor UNICEF-a u Srbiji.

aaaaa
Marginalizacija Roma, prihvaćeni kulturni, religijski i društveni bičaji bazirani na stereotipima vezanim za pol i ulogu žene u društvu, udruženi sa siromaštvom, neadekvatnim odgovorom institucija i neefikasnim sprovođenjem postojećih zakona, utiču na rasprostranjenost dečijih brakova.
„Problem dečijih brakova i posledica koje one izazivaju predstavlja izuzetno važno društveno i državno pitanje koje zahteva angažman svih društvenih aktera. Rezultati prezentovani u ovom izveštaju ukazuju da se jedino takvim pristupom može doprineti smanjenju ove prakse. Isto tako, ovaj izveštaj predstavlja primer na koji način partnerstvo između međunarodnih organizacija, nevladinog sektora i naučnih institucija može doprineti rešavanju društvenih problema, i predstavlja model za dalji rad u budućnosti, uz angažman i drugih aktera, a pre svega državnih institucija. Ovaj izveštaj je prvi, ali veoma važan korak u tom pravcu,“ rekla je prof. dr Ljiljana Gavrilović, naučni savetnik Etnografskog instituta SANU.

 

Građa dobijena istraživanjem prikupljena je korišćenjem metodologije kvalitativnog istraživanja, sa ciljem da pruži uvid u praksu dečijih brakova iz perspektive samih pripadnika romskih zajednica, na osnovu njihovog proživljenog iskustva, vrednosti i stavova o ovom pitanju. Terensko istraživanje sprovedeno je na pet lokacija u Srbiji od marta do juna 2017. godine: Beogradu, Novom Bečeju, Vranju, Pirotu i Kragujevcu.

sa

„Pitanje dečijih brakova i ranog rađanja ne nailazi na poseban interes institucija, bilo zdravstvenih, socijalnih ili obrazovnih. Podataka o rasprostranjenosti ove pojave nema dovoljno, što otežava kreiranje javnih politika u ovoj oblasti. Iskustva romskih ženskih organizacija svedoče o velikom otporu romske zajednice u vezi sa ovom temom i zatvaranja romske zajednice. Rad na terenu sa Romkinjama, po metodologiji ženskih radionica, pokazuje najbolje rezultate u postizanju unapređivanja nivoa svesti o štetnosti dečijih brakova za reproduktivno i mentalno zdravlje žena,kao i uviđanje štetnih posledica dečijih brakova, kao što su rano napuštanje obrazovanja, slaba mogućnost zapošljavanja i ekonomska zavisnost,“ istakla je Slavica Vasić, direktorka Romskog ženskog centra BIBIJA.

Ako do 2030. godine želimo da ostvarimo Ciljeve održivog razvoja, i obezbedimo poštovanje ljudskih prava devojčica i žena, mora da se deluje sada i da se prekine praksa dečijih brakova.

1b5b7b8b10b

 

Održana konferencija "Socijalna zaštita za djecu - razmjena dobrih praksi"

bbbb
U Sarajevu je u organizaciji UNICEF-a BiH kroz saradnju sa Ministarstvom civilnih poslova BiH, Federalnim ministarstvom rada i socijalne politike i Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske održana trodnevna Konferencija "Socijalna zaštita za djecu - razmjena dobrih praksi".

Konferencija je od 16.-18. oktobra 2017. okupila donosioce odluka, stručnjake koji deluju u oblasti socijalne zaštite iz BiH, Albanije, Srbije, Crne Gore, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Slovenije, Gruzije i Moldavije kako bi razgovarali o inovacijama u oblasti socijalne zaštite, razmenili iskustva i unapredili međusobnu saradnju, te druge aktere koji mogu uticati na politike u ovoj oblasti.

Konferencija je rezultirala Pozivom na akciju i dodatno potvrdila opredeljenost zemalja regiona za unapređenjem sistema socijalne zaštite u kojim deca zauzimaju važno mesto. Učesnici konferencije će razmeniti naučeno u ovoj oblasti, ukazati na inovativne pristupe i razgovarati o zagovaranju socijalne zaštite koji će porodicama pomoći da se nose sa poteškoćama teške materijalne situacije.

 

Pogledajte deo atmosfere na konferenciji:

sss

bib2bib3

"Za aktivnu inkluziju i prava Romkinja na Zapadnom Balkanu II"

BIBIJA Romski ženski centar i CARE International North West Balkans realizuju regionalni projekat "Za aktivnu inkluzija i prava Romkinja na Zapadnom Balkanu II- For active Inclusion and Rights of Roma Women in the Western Balkans II -FAIR II

Regionalne partnerske organiazcije u ovom projektu su: "Bolja budućnost", Tuzla, Bosna i Hercegovina; "Centar za romske inicijative", Nikšić, Crna Gora i BIBIJA Romski ženski centar iz Beograda.

Projekat je pokrenut sa opštim ciljem da dopsinese poboljšanju socio-ekonomske situacije Romkinja i romske zajednice u Republici Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
Svrha ovog projekta ogleda se u jačanju kapaciteta romskih ženskih organizacija da se uključuju u aktivnosti u vezi sa sprovođenjem strategija na nacionalnom i evropskom nivou i preduzimaju intervencije koje doprinose unapređivanju prava Romkinja i održive socijalne inkluzije romske zajednice.

U Republici Srbiji projekat realizuje BIBIJA sa koalicionim partnerskim organizacijama "Romani cikna" iz Kruševca, "Ženski romski centar Veliki Crljeni" iz Lazarevca i "Pravni sekener" iz Beograda. Partnerskim delovanjem kako na nacionlanom tako i na lokalnom nivou, bavićemo se temam iz oblasti suzbijanja nasilja prema Romkinjama u porodici i partnerskim odnosima, zdravstvenom zaštitom Romkinja, potom sprečavanjem odustajanja od obrazovanja romskih devojčica i radom na omogućavanju kvalitetnijeg i adekvatnijeg pristupa obrazovanom i svim drugim sistemima za Romkinje u našoj zemlji. Projektne aktivnosti traju do kraja oktobra 2018. godine.

Cilj projekta je poboljšati socio-ekonomsku situaciju Romkinja/zajednica u Republici Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori na odabranim lokalitetima. Kapaciteti romskih ženskih organizacija će biti ojačani da bi se Romkinje bavile strategijama na nacionalnom i evrpskom nivou i intervencijama vezanim za prava Romkinja i socijalne inkluzije romskih zajednica.
U sklopu projekta jedna od aktivnosti je i uspostavljanje i podrška lokalnim i nacionalnim međusektoralnim koordinacionim mehanizma/komisijama u cilju podržavanja socijalne inkluzije romskih zajednica, a lokalne organizacije, koe rade na terenu, imaju odgovornost uspostavljanja i koordiniranja međusektorskih komisija i mobilnih timova da bi na taj način osigurali nabolji mogući utjecaj na terenu u opštinama u kojima rade.

U okviru ovog cilja prezentuju se najbolje prakse u okviru projekta. U Crnoj Gori, organizacija Centar za romske inicijative u Nikšiću već dugi niz godina, u saradnji sa institucijama sistema, u ovoj zemlji radi na prevenciji i sprečavanju ranih maloletničkih brakova. Delegacija iz Srbije je posetila institucije u Crnoj Gori koje se bave ovom temom Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Republike Crne Gore, Policijsku upravu u Niksiću, NVO Centar za romske inicijative i Centar za defendologiju, Kancelariju za borbu protiv trgovine ljudima, Odbor za ravnopravnost polova Skupštine Crne Gore i instituciju Zaštitnika gradjana u Crnoj Gori. Razgovori su bili veoma korisni i konstruktivni. Delegaciju iz Srbije predstav ljali su dr Nenad Ivanišević državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Jovanka Atanacković pomonica ministarske Ministarstva građevinarstva saobraćaja i infrastrukture, Gordana Stevanovic zamenica Zaštitnika gradjana za prava deteta i rodnu ravnopravnost, Aleksandra Milojkovic Novikova savetnica u Kancelariji za ljudska i manjinska prava Grupa za unapredjenje polozaja Roma i pomoc migrantima,.Danijela Lakatos iz Ministarstva rada i socijalne politike , i boracka prava Sektor za antidiskriminacionu politiku i unapredjenje rodne ravnopravnosti, Vesna Ackovic savetnica Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Slavica Vasić iz Romskog ženskog centra Bibija.

22281782 10207822301715572 1209873680961275997 n22282109 10207822304875651 3086011764729441505 n22310336 10207822302435590 8637317973354214319 n22365741 10207822302795599 9020297812408916465 n22405992 10207822303395614 7203643654225091915 n

Poziv na obuku - za pomoćnog radnika u građevinarstvu

sviPoziv na OBUKU:

- za pomoćnog radnika u građevinarstvu u prvoj fazi
- za završne radove u građevinarstvu u drugoj fazi

Obuku organizuje Academia Educativa za poznatog poslodavca „Modulor“. Praktični deo obuke se obavlja u Beogradu, na rekonstrukciji bolnice „Dragiša Mišović“,  svakog dana od ponedeljka do subote of 7 do 17 sati. Ukupno trajanje 240 sati, završetak prvog dela za mesec dana.

Svi troškovi obuke i prevoza na teritoriji grada Beograda su plaćeni.

Nakon završetka obuke dobija se diploma (ko ima završenu osnovnu školu) ili sertifikat (ko nema završenu osnovnu školu).

Nakon završene prve faze možete birati:

-         Ili sklapanje ugovora o radu ili
-         Nastavak obuke za završne radove u gradjevinarstvu


SVI KOJI USPEŠNO ZAVRŠE OBUKU DOBIJAJU POSAO - UGOVOR O RADU sa firmom „Modulor“

Početak obuke: 23. oktobar 2017.

Uslovi prijavljivanja:

1.     Muškarci 18 do 35 godina
2.     Romi i povratnici iz zemalja EU
3.     Sa prebivalištem na teritoriji grada Beograd

Prijavljivanje na broj telefona 011/ 328 62 34 ili nam se obratite putem e-maila:  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Javni poziv za izbor mentorki u oblasti sprečavanja odustajanja...

javni poziv 11.5.2017J A V N I   P O Z I V za izbor mentorki u oblasti sprečavanja odustajanja od obrazovanja i ranog napuštanja školovanja romske dece, sa fokusom na romske devojčice - RAD NA TERITORIJI BEOGRADA

 

Cilj ovog mentoring programa je bliže sagledavanje problema odustajanja od obrazovanja i ranog napuštanja školovanja romske dece, posebno romskih devojčiva, kao i rad na pojedinačnim problemima i njihovo rešavanje.

Tokom svog mentorskog rada, mentorke će se povezati sa razrednim starešinama, psihološko-pedagoškom službom, kao i sa pedagoškim asistentom/kinjom u školama u kojima se bude radilo. Svaki mesec, mentorka će organizovati zajednički sastanak roditelja sa školskim službama sa temom napredovanja dece u školi, rešavanja eventualnih problema.

 

Primarna ciljna grupa mentoring programa

 
Deca iz romskih naselja, predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta; majke predškolske i školske dece;  dobijaju podršku sa ciljem jačanja motivacije za obrazovanje.

 

Rezultat: unapređene mogućnosti za obrazovanje romske dece, posebno devojčica.

Mentorski program pruža mogućnost za podsticanje integracije, kao i podsticaj za razvijaje veština i kompetencija za aktivno učešće u drštvenim procesima. Mentorski rad će se odvijati u romskim naseljima i to kao psihosocijalna podrška kroz grupni rad i interaktivne grupe, zatim individualni rad kao dodatna podrška u savladavanju školskih obaveza i školskog gradiva, kao i mentorski individualni rad na podizanju samopouzdanja. Jedan od rezultata mentorskog rada biće izrađen program podrške za porodicu i za decu koji će obuhvatiti moguća rešenja za problemske situacije u kojima se mogu naći romska deca tokom obrazovanja.

 

Izbor mentorki

Ovo je javni poziv za izbor mentorki u okviru projekta MLADI KAO RESURS ZA NAPREDAK ROMSKE PORODICE, koji finansira Fondacija za otvoreno društvo, Srbija. Uloga mentorki je da budu spremne i sposobne da prenesu znanje, veštine i iskustvo koje poseduju.

 

Kriterijumi potrebni za postajenje mentorkom u ovom projektu:

 

  •  Romkinje i ne-Romkinje koje imaju iskustvo u radu sa decom i temama odustajanje od obrazovanja i rano napuštanje školovanja Romkinje i ne
  •  Romkinje, aktivistkinje iz međunarodnih organizacija, vladinih institucija i organizacija civilnog društva;
  •  Romkinje i ne-Romkinje koje su završile srednju školu i fakultet;

Bitno je da one koje žele da postanu mentorke, poseduju prave veštine i kvalitete.

 

Potrebne sposobnosti i kvalitet koje treba da poseduje  mentorka:

  •   zainteresovanost  za ulogu mentorke
  •   dovoljno vremena - mentorstvo će zahtevati vreme i posvećenost;
  •   odgovarajuća znanja i veštine - mentorka treba da poznaje oblasti ljudskih manjinskih  i prava žena, sa posebnim fokusom na romsko žensko pitanje;
  •   da poseduje veštine slušanja - mentorka mora biti u stanju da aktivno sluša druge;
  •  da pruža podršku - mentorka treba da bude spremna da podržava mentorisane devojčice i dečake i njihove porodice u pravcu ostvarivanja zacrtanih ciljeva, bez nametanja svojih stavova ili sugestija;
  •  da bude pouzdana - pitanja razmatrana tokom mentorstva tretiraju se kao poverljiva.

Potrebna dokumenta:

1.      Radna biografija, CV na srpskom jeziku
2.      Motivaciono pismo

 

Dokumenta je potrebno poslati na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., najkasnije do 18. septembra 2017. godine.

Selektovane kandidatkinje biće obaveštene telefonom i pozvane na razgovor 21. septembra 2017. godine. Za sva dodatna pitanja, molimo Vas pozovite 011/ 328 62 34 ili nam se obratite putem e-mail:  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..  

Održana završna aktivnost projekta „Ekonomsko osnaživanje...

Završna aktivnost projekta „Ekonomsko osnaživanje Romkinja: unapređivanje kapaciteta za zapošljavanje i samozapošljavanje“ održana je u EU info centru u Beogradu, Ul. Kralja Milana 7.

Opšti cilj projekta je unapređenje socio ekonomskog razvoja i socijalnog uključivanja romske zajednice sa posebnim fokusom na Romkinje. Glavna aktivnost ovog projekta je rad na podizanju zapošljivosti Roma i Romkinja kroz pohađanje kurseva i sticanje novih veština za razna zanimanja

Rezultate projektnih aktivnosti predstavila je BIBIJA kao nosilac projekta i partnerske organizacije - Udruženje Roma Novi Bečej i Ženski romski centar Veliki Crljeni Lazarevac. Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Saveta za unapređenje položaja Roma i sprovođenje Dekade uključivanja Roma i Romkinja u Republici Srbiji, dr Nenad Ivanišević je rekao da će država nastaviti sa ekonomskim osnaživanjem pripadnika romske nacionalnosti edukujući ih pre svega da bi mogli adekvatno da odgovore tržištu rada. On je ukazao na to da je obrazovanje jedna od najvažnijih stavki kada je izlaženje iz začaranog kruga siromaštva u pitanju, naročito kod Roma i Romkinja. Državni sekretar je naveo i da Strategija za socijalno uključivanje te nacionalne manjine u Republici Srbije daje poseban akcenat njihovom zapošljavanju. Takođe je govorili i Mirjana Maksimović iz EU Delegacije, Darko Marijanović ispred Nacionalne službe za zapošljavanje ispred Akademije Edukativa Žaklina Bogavac. Prisutnima su se obratile i Slobodanka Vasić i Vesna Ćerimović iz partnerskih organizacija. Svoja iskustva preneli su i polaznice i polaznici glavne aktivnosti ovog projekta – kursevi raznih profila.
Slavica Vasić iz Bibije je rekla da su BIBIJA i partnerske organizacije su tokom 18 mesečnog projekta realizovale više od 100 radionica i terenskih poseta za 16 romskih naselja u Beogradu, Novom Bečeju, Lazarevcu, a određeni broj korisnica bio je i iz Pančevu, koji su nam se pridružile u realizaciji projekta. Teme naših akitvnosti podstakle su Romkinje i Rome na prijavu na tržište rada, na dostupne programe Nacionalne službe za zapošljavanje i lokalne službe, kao i na potrebne profilie na tržištu rada.


Kroz realizaciju projektnih aktivnosti uspešno je 109, 94 Romkinja i 15 Roma završilo planirane kurseve i dobilo sertifikate škole Akademija Edukativa. Sertifikate je dobilo 34 frizera, 28 manikira, 7 šminkera, 5 kuvara, 1 konobar, 1 pekar, zatim - engleski jezik 16 polaznika/ica, nemački jezik 12; viljuškaristi 2 polaznika, cvećarka 1, maserka 1 i 1 autolimar 1 zavarivač.
Projekat je finansiran od stane Evropske unije a realizuje ga BIBIJA Romski ženski centar u saradnji sa partnerskim organizacijama - Udruženje Roma Novi Bečej i Ženski romski centar Veliki Crljeni Lazarevac. Ova aktivnost je deo projekta „Podrška Evropske unije inkluzivnom društvu“ koji EU finansira sa 5,4 miliona evra, a koji sprovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u saradnji sa Ministarstarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ukupna vrednost projekta je 90.090 eura.

18362414 1498608653503644 1770338230 o

 

 

 

 

18362792 1498608783503631 1659745355 o

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

18720837 1498608423503667 1326867890 o

 

 

 

 

 

 

18720924 1498608736836969 789626678 o

 

 

 

 

 

18745244 1498608453503664 1381777005 o

Dodela diploma za polaznike kurseva u Beogradu i Pančevu

U okviru projekta „Ekonomsko osnaživanje Romkinja: unapređivanje kapaciteta za zapošljavanje i samozapošljavanje“ dodeljene su diplome za uspešno završene kurseve u Beogradu i Pančevu. Cilj ove aktivnosti je unapređivanje zapošljivosti i povećanje konkurentnosti Romkinja i Roma na tržištu rada. BIBIJA i partnerske organizacije su realizovale više od 100 radionica i terenskih poseta za 16 romskih naselja. Teme ovih akitvnosti bile su u vezi sa prijavom na tržište rada, dostupnim programima Nacionalne službe za zapošljavanje i lokalnih službi, potrebnim profilima na tržištu rada. Kao nastavak ove aktivnosti, upisano je 109 polaznika, 15 muškaraca i 94 žena, u školu Akademija Edukativa. Upisano je 34 frizera, 31 manikira, 4 šminkerke, 5 kuvara, 1 konobar, 1 pekar, zatim - engleski jezik 16 polaznika/ica, nemački jezik 12; viljuškaristi 2 polaznika, cvećarka 1, maserka 1 i 1 autolimar.

Svi polaznici, njih 109 uspešno je završilo kurseve i steklo diplome.
Na dodeli doploma i radnog materijala za polaznike kurseva učestvovaovali su polaznici kurseva, predstavnici Nacionalne službe za zapošljavanje, predstavnik škole Akademia Edukativa i predstavnici Bibije Romskog ženskog Centra.

Projekat je finansiran od stane Evropske unije a realizuje ga BIBIJA Romski ženski centar u saradnji sa partnerskim organizacijama - Udruženje Roma Novi Bečej i Ženski romski centar Veliki Crljeni Lazarevac. Ova aktivnost je deo projekta „Podrška Evropske unije inkluzivnom društvu“ koji EU finansira sa 5,4 miliona evra, a koji sprovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u saradnji sa Ministarstarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Trajanje projekta je 18 meseci, a ukupna vrednost projekta je 90.090 eura.

18386934 1484347951596381 1821238271 n18405582 1484321964932313 834310028 o18426062 1484353501595826 905822358 n18405485 1484322801598896 434363144 o18406317 1484322674932242 486458094 o