Poziv za dostavljanje prijava za stažiranje

RM FLGZajednički Program stažiranja Evropskog Centra za prava Roma, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i VRCD Romaversitas programa
Evropski Centar za prava Roma (ERRC) i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pozivaju Rome i Romkinje na podnošenje prijava za stažiranje u Stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije.
Primamo dve osobe za stažiranje u trajanju od šest meseci, koje će se obavljati u prostorijama Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u Beogradu, Beogradska br. 70. Za stažiste i stažistkinje obezbeđena je naknada.
 
Osnovni cilj Programa stažiranja je da obezbedi Romima i Romkinjama neposredno iskustvo u radu u nezavisnoj instituciji, specijalizovanoj za prevenciju i zaštitu od diskriminacije i unapređivanje ravnopravnosti. Pored toga, ciljevi programa su i osnaživanje pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine kroz upoznavanje da radom i funkcionisanjem Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, sticanje praktičnog iskustva i znanja kroz svakodnevni rad u Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, produbljivanje znanja o različitim aspektima politika ravnopravnosti koje su usmerene na inkluziju romske zajednice, podizanje svesti o neophodnosti uključivanja svih manjinskih grupa u rad organa javne vlasti i praktična primena znanja i veština stečenih tokom studiranja i/ili prethodnog radnog iskustva.
 

 

Zadaci i odgovornosti

Poverenik za zaštitu ravnopravnost obezbediće stažistima/kinjama profesionalno mentorstvo i nadzor nad njihovim radom. Aktivnosti i zadaci stažista/kinja uključivaće sticanje teorijskog znanja i praktičnih veština iz delokruga rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. To, između ostalog, podrazumeva upoznavanje sa radom po pritužbama, istraživanja u oblasti diskriminacije sa posebnim fokusom na diskriminaciju romske nacionalne manjine, analizu zakonodavstva, učestvovanje na projektima Poverenika i slično.


Profil stažista/kinja

• Da je pripadnik/ca romske nacionalne manjine;
• Državljanstvo Republike Srbije;
• Završen pravni fakultet;
• Iskustvo u oblasti ljudskih i romskih prava; poželjno iskustvo u životu i radu u romskoj
zajednici;
• Sposobnost rada u multikulturalnoj sredini;
• Dobre organizacione i komunikacione sposobnosti, posvećenost i entuzijazam;
• Fleksibilnost i sposobnost za samostalan i timski rad;
• Poznavanje Microsoft Office paketa.

Procedura prijavljivanja

Zainteresovani kandidati i kandidatkinje treba da dostave dokumenta kojima dokazuju ispunjenost uslova. Potrebno je dostaviti overenu fotokopiju diplome pravnog fakulteta i dokaz o državljanstvu Republike Srbije. Pored toga, neophodno je dostaviti:
1. Biografiju (CV)
2. Pismo zainteresovanosti
Samo potpune prijave biće uzete u obzir. Molimo Vas da podnesete svu neophodnu dokumentaciju zajedno. Potpune prijave treba poslati na: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili VRCD Romaversitas program, Zmaj Jovina 14a, 21000 Novi Sad.
Rok za dostavljanje prijave je 6.maj 2016. godine. Prijave pristigle nakon isteka roka neće biti uzete u obzir. Samo kandidati/kinje izabrani u uži krug biće obavešteni. Ukoliko Vas ne kontaktiramo u roku od pet nedelja nakon isteka roka za prijavljivanje, smatrajte da Vaša prijava nije bila uspešna. Ohrabrujemo Vas da se prijavite ponovo.
Evropski Centar za prava Roma (ERRC) i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ohrabruju prijave predstavnika/ca višestruko marginalizovanih grupa (žene, LGBT, osobe sa invaliditetom, itd).

Saopštenje povodom Svetskog dana Roma

1Povodom 8. aprila, Svetskog dana Roma i u okviru kampanje „Mesec romskog ženskog aktivizma", Brankica Janković - poverenica za zaštitu ravnopravnosti, sastala se sa predstavnicama Ženske romske mreže.

Ekonomsko osnaživanje Romkinja, njihov položaj u javnom i političkom životu, suzbijanje i sprečavanje nasilja u porodici, kao i razbijanje stereotipne slike o pripadnicama romske nacionalne manjine bile su teme ovog sastanka.

Poverenica je naglasila da Svetski dan Roma ne sme da ima samo simboličan značaj, nego je dobra prilika da se još jednom upozori na izuzetno težak društveni i ekonomski položaj ove nacionalne manjine.

Zabrinjavajuće je da se, od ukupnog broja pritužbi koje se odnose na diskriminaciju na osnovu nacionalne pripadnosti, najviše odnosilo na romsku nacionalnu manjinu – gotovo svaka druga. Ovakva statistika ponavlja se iz godine u godinu.
Posebno je zabrinjavajući odnos pojedinih predstavnika organa javne vlasti prema Romima i Romkinjama, naglasila je poverenica i dodala da su česte pritužbe gde diskriminišu upravo oni na čiju podršku romska nacionalna manjina treba da računa.
 

Takođe, ona je ukazala i na veoma složen problem stanovanja Roma, jer život u neformalnim naseljima otežava pristup drugim ekonomskim i socijalnim pravima, kao što su obrazovanje, zaposlenje, zdravstvena zaštita... Zato je neophodna promena odnosa društva i preduzimanje adekvatnog niza mera kao odgovor države, među prvima potpuno uključivanje sve romske dece u obrazovni sisitem, kojim će se Romima i Romkinjama obezbediti ravnopravan i dostojanstven život, zaključila je poverenica.

Nacionalna služba za zapošljavanje - sastanak

U okviru projekta "Ekonomsko osnaživanje Romkinja: unapređivanje kapaciteta za zapošljavanje i samozapošljavanje" iz programa "Support to the social inclusion of the most vulnerable groups, including Roma, through more diversified community-based social services", koji je finansiran sredstvima IPA 2012 programa, 24. marta 2016. godine  održan je sastanak projektnog tima sa predstavnicima Nacionalne službe za zapošljavanje. Projektni tim upoznao je predstavnike Nacionalne sluzbe za zapošljavanje sa projektom i dogovoreno je da se potpise Memorandum o saradnji između Bibije romskog ženskog centra i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Opšti cilj ovog projekta je unapređivanje socio-ekonomskog razvoja i socijalno uključivanje romske zajednice, s posebnim fokusom na Romkinje. Partnerske organizacije na realizaciji projektnih aktivnosti su Udruženje Roma Novi Bečej i Ženski romski centar Veliki Crljeni, Lazarevac. Projektnim aktivnostima biće obuhvaćene sledeće lokacije: Beograd, Novi Bečej, Zrenjanin, Pančevo i Lazarevac.

Glavna aktivnost ovog projekta je rad na podizanju nivoa zapošljivosti Roma i Romkinja kroz pohađanje kurseva  i sticanje novih znanja i veština za različita zanimanja kao što su: frizerka, manikirka, kuvarica, daktilografkinja i sl. Planirano je da 500 predstavnika romske zajednice bude obuhvaćeno projektim aktivnostima, od čega će njih 100 (85 žena i 15 muškaraca) imati mogućnost da učestvuje u navedenim programima obuka.

IMG 20160324 101818

IMG 20160324 101836IMG 20160324 101842

 

Usvojena Strategija za socijalno uključivanje Roma

Untitled-1Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije saopštilo je da je Vlada na jučerašnjoj sednici usvojila Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine.
Ovaj dokument je nastao iz potrebe da se na jedan sistemski i sveobuhvatan način pitanja socijalnog uključivanja Roma i Romkinja unaprede, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou.

Prema Popisu stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji živi približno 148.000 Roma, koji su jedna od najugroženijih društvenih grupa.

Cilj Vlade jeste da kroz udruženi napor čitavog društva unapredi njihov položaj kako bi se smanjile nejednakosti koje postoje između Roma i ostatka stanovništva.

Novousvojena strategija je strateški dokument koji će za period od devet godina intenzivirati rad institucija na nacionalnom i lokalnom nivou za pitanja socijalnog uključivanja Roma i suzbijanje njihove diskriminacije, odnosno za stvaranje uslova za pun pristup ostvarivanju ljudskih prava osoba romske nacionalnosti. 

Dokument pokriva pet prioritetnih oblasti, i to obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje, zdravlje i socijalnu zaštitu.

Srbija se na putu ka EU pridružila zemljama članicama kada je reč o socijalnom uključivanju Roma.

Naime, naša zemlja je kao osnovu za izradu ovog dokumenta koristila Okvir za nacionalne strategije za integraciju Roma koji je Evropska komisija, zajedno sa Evropskim parlamentom, propisala za svoje zemlje članice, što osigurava nastavak saradnje i nastavak podrške EU Srbiji za unapređenje položaja Roma.

Operativni zaključci sa trećeg po redu Seminara o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja u Srbiji za period od 2015. do 2017. godine, koje je naša zemlja pripremila zajedno sa Evropskom komisijom, postali su sastavni deo ovog dokumenta.

Takođe, Nacrt strategije usklađen je sa Akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, u procesu pristupnih pregovora Srbije sa EU, objašnjava se u saopštenju.

Ekonomsko osnaživanje Romkinja: unapređivanje ...

U partnerstvu sa Udruženjem Roma Novi Bečej i Ženskim romskim centrom Veliki Crljeni iz Lazarevca, BIBIJA Romski ženski centar realizuje projekat „Ekonomsko osnaživanje Romkinja: unapređivanje kapaciteta  za zapošljavanje i samozapošljavanje“ - „Economic empowerment of Roma women: increased capacity for employment and self-employment “ 

Projekat je finansiran sredstvima Evropske unije.

Opšti cilj projekta usmeren je na poboljšanje socio-ekonomskog položaja i unapređivanje društvene inkluzije romske zajednice, posebno Romkinja.

Projektne aktivnosti realizuju se  na teritoriji Grada Beograda: gradske opštine Lazarevac, Zvezdara, Rakovica, Čukarica and Novi Beograd, zatim na teritoriji Novog Bečeja, Zrenjanina i Pančeva.

1660916617

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1661916621

 

 

 

 

"Rani, prisilni i dečji brakovi u Srbiji: ka mapiranju problema...

canada-logoU Beogradu je 23. februara 2016. godine održana konferencija "Rani, prisilni i dečji brakovi u Srbiji: ka mapiranju problema i mogućih rešenja" koju je otvorio Philip Pinnington, ambasador Kanade u Republici Srbiji, uvodne reči o ovoj temi dale su Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Gordana Stevanović, zamenica zaštitnka građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost. O pravu na obrazovanje i mogućnostima koje nudi obrazovanje romskim devočicama govorila je Angelina Skarep iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dok je o neophodnosti  sagledavanja romskog ženskog pitanja u kontekstu opšte demokratizacije  društva i postizanja rodne ravnopravnosti govorila Milana Lazić, koordinatorka za ljudsku bezbednost i rodnu ravnopravnost u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije. Iskustvo sa terena iz same romske zajednice podelile su aktivistikinje Romske ženske mreže Nada Đuričković, Radmila Nešić, Jasmina Todorović.

Ova konferencija je završni događaj projekata tri organizacije civilnog društva:

  • BIBIJA Romski ženski centar -  RANI BRAKOVI: KRŠENJE PRAVA ROMKINJA
  • STOP dečjim brakovima,  Fondacija Ana i Vlade Divac
  • Obrazovanjem ka prevenciji ranih brakova kod pripadnika/ica romske  zajednice, Beogradski centar za ljudska prava


BIBIJA je pokrenula ovaj projekat sa namerom da se ovo važno pitanje postavi na vrh agende u procesima unapređivanja pozicije romske zajednice u društvu. Projekat je realizovan u 6 romskih beogradskih naselja (Zemun, Surčin, selo Rakovica, Lazarevac, Kijevo i Železnik) u kojima je formirano 6 radioničarskih grupa žena i okupljeno preko 100 Romkinja koje su  direktne korisnice ovog projekta.  Jedan od rezultata projekta je publikacija (PRE)RANI BRAKOVI - ŽIVOTNE PRIČE ROMKINJA U SRBIJI i preporuke.

Preporuke iz ove publikacije su sledeće:

Civilno društvo

  • Romske ženske organizacije civilnog društva treba da preuzmu liderstvo u pokretanju i realizovanju istraživanja o problemu dečijih, ranih, maloletničkih ili ugovorenih brakova na većem uzorku sa ciljem utvrđivanja uzroka, rasprostranjenosti i posledica ove pojave.
  • Poseban deo istraživanja treba da bude usmeren ka detektovanju prakse relevantnih institucija, centara za socijalni rad, sudova i drugih resornih institucija.
  • Romske organizacije i romski lideri treba da zajedničkim radom na terenu sa ženskim romskim organizacijama pružaju podršku porodici, posebno devojčicama i sprečavaju rano napuštanje škole i udaju. 

Donatori

  • U saradnji sa stručnjacima/kinjama u ovoj oblasti i romskim ženskim organizacijama donatori treba da usmere svoje aktivnosti koje će na adekvatan i dugoročan način odgovoriti na potrebe zajednice.
  • Donatori treba da afirmativno pristupe autohtonim romskim organizacijama i romskim aktivistkinjama i aktivistima koji imaju čvrste veze sa zajednicom što im omogućava određeni uticaj u samoj zajednici i promenu stavova zajednice prema ulozi žene u porodici.
  • Kreiranje kontinuiranog donatorskog programa podrške ekonomskog osnaživanja romskih porodica, sa posebnim fokusom na ekonomsko osnaživanje Romkinja.

Institucije

- Institucije na nacionalnom i lokalnom nivou treba da kreiraju obuke za:
  • zaposlene u školama
  • u centrima za socijalni rad
  • zdravstvenim ustanovama
  • policiji  i
  • sudstvu sa ciljem edukacije o kulturi i tradiciji romskog naroda i senzibilizacije na potrebe romske zajednice, uz razvijanje negovanja kulturoloških razlika i zagovarajući borbu protiv stereotipa, predrasuda i diskriminacije.
Obuke treba da predlože najbolja rešenja za reagovanje u slučaju sumnje ili otkrivanja ranog braka za svaku od institucija.
Institucije treba da strateški pristupe rešavanju ovog problema  kroz kreiranje specifičnih mera za podršku romskoj deci, pre svega, devojčicama za ulazak i ostajanje u sistemu osnovnog i srednjeg obrazovanja. 
Nacionalne i lokalne institucije treba da omoguće odraslim Romkinjama koje su napustile školu podršku u opismenjavanju i sticanju obrazovanja.
Unapređivanje programa podrške ekonomskog osnaživanja romskih porodica, sa posebnim fokusom na ekonomsko osnaživanje Romkinja. 

12767797 1084845881546592 1578072692 n

12325422 1084823044882209 1310245767 n

12769488 1084846194879894 560376224 n

12782556 1084846444879869 983054831 n

12784521 1084846598213187 1970507037 n

"(Pre)rani brakovi – Životne priče Romkinja"

6Projekat RANI BRAKOVI: KRŠENJE PRAVA ROMKINJA, koji je tokom 3,5 meseca realizovala BIBIJA Romski ženski centar iz Beograda pokrenut je sa namerom da se ovo važno pitanje postavi na vrh agende u procesima unapređivanja pozicije romske zajednice u društvu. Projekat je realizovan u 6 romskih beogradskih naselja (Zemun, Surčin, selo Rakovica, Lazarevac, Kijevo i Železnik) u kojima je formirano 6 radioničarskih grupa žena i okupljeno preko 100 Romkinja koje su  direktne korisnice ovog projekta.  

 

Svrha projekta je promena pozicije žene u romskoj porodici i jačanje uloge i moći Romkinje u procesima donošenja odluka u romskoj porodici. Ukupno je održano 36 informativnih i edukativnih radionica za Romkinje i intervjuisano 25 Romkinja koje su kroz svoju priču poručile mlađim generacijama da se vredi boriti za obrazovanje, za posao i da “žena više vredi kad ima školu i radi”. 

Detaljnije o samom projektu pogledajte ovde, a publikaciju pod nazivom (Pre)rani brakovi – Životne priče Romkinja, koja je jedan od rezultata ovog projekta, možete pročitati ovde.

Konkurs: Obrazovanje za 5+ (namenjen prosvetnim radnicima i roditeljima)

vizual za FBFondacija za otvoreno društvo i UNICEF vas pozivaju da se prijavite na konkurs i učestvujete u radu klubova Partnerski za obrazovanje u vašoj lokalnoj zajednici da bismo zajedno pokrenuli promene u obrazovanju. 

Cilj projekta Formiranje nacionalne asocijacije nastavnika i roditelja - Partnerski za obrazovanje je osnaživanje prosvetnih radnika i roditelja da razviju partnerstvo i ojačaju svoj uticaj na školskom, opštinskom i nacionalnom nivou. Projekat se realizuje u 10 opština u kojima će biti osnovani klubovi partnerstva za obrazovanje. Podržaćemo vas da kroz razvijanje aktivizma, saradnje i zajedničke akcije u lokalnoj sredini radite na udruženom rešavanju problema u obrazovanju. Rezultat rada klubova daće smernice za zajedničko delovanje na nacionalnom nivou kroz osnivanje i rad Nacionalne asocijacije nastavnika i roditelja Partnerski za obrazovanje.

Ukoliko:
  • želite da se svako dete u školi oseća prihvaćeno i bezbedno;
  • smatrate da vaše dete treba da ide u savremenu školu gde se poštuju njegova ličnost, mogućnosti, interesovanja, poreklo, porodica i sredina iz koje dolazi;
  • želite da vas pitaju za mišljenje šta treba promeniti u obrazovanju i da to mišljenje uvaže;
  • smatrate da prosvetni radnici i roditelji mogu zajedno da reaguju i utiču na promene u obrazovanju;
  • smatrate da deca sa nekim vidom razvojne smetnje (fizičke, mentalne itd.), opterećena siromaštvom, kulturološki različita (jezik, religija itd.) treba da idu u isto odeljenje zajedno sa svojim vršnjacima;
  • želite da se borite da sva deca ostvare svoja prava da se obrazuju i za njihova prava tokom obrazovanja;
  • smatrate da svako u sistemu obrazovanja treba da bude odgovoran za svoj rad;
  • želite da vidite suštinske promene u vašoj lokalnoj zajednici;

pozivamo vas da nam se pridružite.

Konkurs je otvoren do 30. decembra 2015. Prijavu možete popuniti ovde.
Dodatne informacije na 011 30 25 852 ili na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. 

Konkurs je raspisan za gradove: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Novi Pazar, Subotica, Užice, Zaječar, Leskovac, Vranje, Kruševac i Aranđelovac.

Evaluacija projekta "Ekonomsko osnaživanje Romkinja"

IMG 20151030 120510Projekat „Ekonomsko osnaživanje Romkinja: povećanje kapaciteta za zapošljavanje i samozapošljavanje“ pokrenut je sa ciljem da se doprinese unapređivanju socijalno-ekonomskog razvoja i društvene inkluzije romske zajednice. Poseban akcenat projekta stavljen je na Romkinje kao najosetljivije kategorije unutar romske zajednice.  

Jedan od najvažnijih aktivnosti ovog projekta bila je rad sa lokalnom romskom zajednicom  u tzv. kontejnerskim naseljima, nastalim raseljavanjem mosta Gazela i Belvila. Sam rad je organizovan u tri faze: Informativne posete romskim naseljima tokom maja meseca 2015, Info kampanju - deljenje info materijala i Rad na terenu kroz organizovanje i održavanje 32 informativne i edukativne radionice sa Romkinjama u 5 romskih naselja - Makiš I, Makiš II, Kijevo,  Resnik i Zvezdara.


Radionice su bile usmerene na motivaciju žena da nastave školovanje, uglavnom putem kursa koji smo nudile, ili da se uključe u neki od programa koji nudi Nacionalna služba za zapošljavanje ili Gradski centar za socijalno preduzetništvo.

Poslednja radionica koju smo radile u svakom od naselja bila je iskorišćena za evaluaciju prethodnog rada. 

Motivacija za nastavak obrazovanja jedan je od naših dugoročnih ciljeva, pa je i jedno od pitanja evaluacije bio usmereno ka tome.  

Evaluacija je pokazala da dominira zadovoljstvo pre svega ponudom pohađanja kurseva. Naš je zaključak da smo učesnice radionica ponukali da razmišljaju o svojim propuštenim mogućnostima i kako mogu da pomognu svojim kćerkama  da ne ostanu bez škole. Posebno im je bilo značajno što  su na kurseve mogle i one žene koje nisu završile OŠ. Uvođenje mentorskog rada, pored radioničarskog od posebne je važnosti. Ovo je za BIBIJU bilo i jedno novo iskustvo i svojevrsno pilotiranje aktivnosti. Mentoski program je nastavio rad i posle radionica, sa manje žena, a u cilju dalje motivacije za nastavak školovanja. Ova dva modela rada - radioničarski i mentorski - za sada daju dobre rezultate.