Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja

Kao što znate, Vlada je usvojila Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine.

Ovaj dokument je nastao iz potrebe da se na jedan sistemski i sveobuhvatan način pitanja socijalnog uključivanja Roma i Romkinja unaprede, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou.

Pogledajte kompletnu strategiju.

Usvojena Strategija za socijalno uključivanje Roma

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije saopštilo je da je Vlada na jučerašnjoj sednici usvojila Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine.

Prema Popisu stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji živi približno 148.000 Roma, koji su jedna od najugroženijih društvenih grupa.

Ekonomsko osnaživanje Romkinja: unapređivanje ...

U partnerstvu sa Udruženjem Roma Novi Bečej i Ženskim romskim centrom Veliki Crljeni iz Lazarevca, BIBIJA Romski ženski centar realizuje projekat „Ekonomsko osnaživanje Romkinja: unapređivanje kapaciteta  za zapošljavanje i samozapošljavanje“ - „Economic empowerment of Roma women: increased capacity for employment and self-employment “ 

Projekat je finansiran sredstvima Evropske unije.

Opšti cilj projekta usmeren je na poboljšanje socio-ekonomskog položaja i unapređivanje društvene inkluzije romske zajednice, posebno Romkinja.

Projektne aktivnosti realizuju se  na teritoriji Grada Beograda: gradske opštine Lazarevac, Zvezdara, Rakovica, Čukarica and Novi Beograd, zatim na teritoriji Novog Bečeja, Zrenjanina i Pančeva.

"Rani, prisilni i dečji brakovi u Srbiji: ka mapiranju problema...

U Beogradu je 23. februara 2016. godine održana konferencija "Rani, prisilni i dečji brakovi u Srbiji: ka mapiranju problema i mogućih rešenja" koju je otvorio Philip Pinnington, ambasador Kanade u Republici Srbiji, uvodne reči o ovoj temi dale su Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Gordana Stevanović, zamenica zaštitnka građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost. O pravu na obrazovanje i mogućnostima koje nudi obrazovanje romskim devočicama govorila je Angelina Skarep iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dok je o neophodnosti  sagledavanja romskog ženskog pitanja u kontekstu opšte demokratizacije  društva i postizanja rodne ravnopravnosti govorila Milana Lazić, koordinatorka za ljudsku bezbednost i rodnu ravnopravnost u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije. Iskustvo sa terena iz same romske zajednice podelile su aktivistikinje Romske ženske mreže Nada Đuričković, Radmila Nešić, Jasmina Todorović.

Ova konferencija je završni događaj projekata tri organizacije civilnog društva:

• BIBIJA Romski ženski centar -  RANI BRAKOVI: KRŠENJE PRAVA ROMKINJA
• STOP dečjim brakovima,  Fondacija Ana i Vlade Divac
• Obrazovanjem ka prevenciji ranih brakova kod pripadnika/ica romske  zajednice, Beogradski centar za ljudska prava

BIBIJA je pokrenula ovaj projekat sa namerom da se ovo važno pitanje postavi na vrh agende u procesima unapređivanja pozicije romske zajednice u društvu. Projekat je realizovan u 6 romskih beogradskih naselja (Zemun, Surčin, selo Rakovica, Lazarevac, Kijevo i Železnik) u kojima je formirano 6 radioničarskih grupa žena i okupljeno preko 100 Romkinja koje su  direktne korisnice ovog projekta.  Jedan od rezultata projekta je publikacija (PRE)RANI BRAKOVI - ŽIVOTNE PRIČE ROMKINJA U SRBIJI i preporuke.

Preporuke iz ove publikacije su sledeće:

Civilno društvo

• Romske ženske organizacije civilnog društva treba da preuzmu liderstvo u pokretanju i realizovanju istraživanja o problemu dečijih, ranih, maloletničkih ili ugovorenih brakova na većem uzorku sa ciljem utvrđivanja uzroka, rasprostranjenosti i posledica ove pojave.
• Poseban deo istraživanja treba da bude usmeren ka detektovanju prakse relevantnih institucija, centara za socijalni rad, sudova i drugih resornih institucija.
• Romske organizacije i romski lideri treba da zajedničkim radom na terenu sa ženskim romskim organizacijama pružaju podršku porodici, posebno devojčicama i sprečavaju rano napuštanje škole i udaju. 

Donatori

• U saradnji sa stručnjacima/kinjama u ovoj oblasti i romskim ženskim organizacijama donatori treba da usmere svoje aktivnosti koje će na adekvatan i dugoročan način odgovoriti na potrebe zajednice.
• Donatori treba da afirmativno pristupe autohtonim romskim organizacijama i romskim aktivistkinjama i aktivistima koji imaju čvrste veze sa zajednicom što im omogućava određeni uticaj u samoj zajednici i promenu stavova zajednice prema ulozi žene u porodici.
• Kreiranje kontinuiranog donatorskog programa podrške ekonomskog osnaživanja romskih porodica, sa posebnim fokusom na ekonomsko osnaživanje Romkinja.

Institucije

"(Pre)rani brakovi – Životne priče Romkinja"

Projekat RANI BRAKOVI: KRŠENJE PRAVA ROMKINJA, koji je tokom 3,5 meseca realizovala BIBIJA Romski ženski centar iz Beograda pokrenut je sa namerom da se ovo važno pitanje postavi na vrh agende u procesima unapređivanja pozicije romske zajednice u društvu. Projekat je realizovan u 6 romskih beogradskih naselja (Zemun, Surčin, selo Rakovica, Lazarevac, Kijevo i Železnik) u kojima je formirano 6 radioničarskih grupa žena i okupljeno preko 100 Romkinja koje su  direktne korisnice ovog projekta.  

Svrha projekta je promena pozicije žene u romskoj porodici i jačanje uloge i moći Romkinje u procesima donošenja odluka u romskoj porodici. Ukupno je održano 36 informativnih i edukativnih radionica za Romkinje i intervjuisano 25 Romkinja koje su kroz svoju priču poručile mlađim generacijama da se vredi boriti za obrazovanje, za posao i da “žena više vredi kad ima školu i radi”. 

Detaljnije o samom projektu pogledajte ovde, a publikaciju pod nazivom (Pre)rani brakovi – Životne priče Romkinja, koja je jedan od rezultata ovog projekta, možete pročitati ovde.

Konkurs: Obrazovanje za 5+ (namenjen prosvetnim radnicima i roditeljima)

Fondacija za otvoreno društvo i UNICEF vas pozivaju da se prijavite na konkurs i učestvujete u radu klubova Partnerski za obrazovanje u vašoj lokalnoj zajednici da bismo zajedno pokrenuli promene u obrazovanju. 

Cilj projekta Formiranje nacionalne asocijacije nastavnika i roditelja - Partnerski za obrazovanje je osnaživanje prosvetnih radnika i roditelja da razviju partnerstvo i ojačaju svoj uticaj na školskom, opštinskom i nacionalnom nivou. Projekat se realizuje u 10 opština u kojima će biti osnovani klubovi partnerstva za obrazovanje. Podržaćemo vas da kroz razvijanje aktivizma, saradnje i zajedničke akcije u lokalnoj sredini radite na udruženom rešavanju problema u obrazovanju. Rezultat rada klubova daće smernice za zajedničko delovanje na nacionalnom nivou kroz osnivanje i rad Nacionalne asocijacije nastavnika i roditelja Partnerski za obrazovanje.

• želite da se svako dete u školi oseća prihvaćeno i bezbedno;
• smatrate da vaše dete treba da ide u savremenu školu gde se poštuju njegova ličnost, mogućnosti, interesovanja, poreklo, porodica i sredina iz koje dolazi;
• želite da vas pitaju za mišljenje šta treba promeniti u obrazovanju i da to mišljenje uvaže;
• smatrate da prosvetni radnici i roditelji mogu zajedno da reaguju i utiču na promene u obrazovanju;
• smatrate da deca sa nekim vidom razvojne smetnje (fizičke, mentalne itd.), opterećena siromaštvom, kulturološki različita (jezik, religija itd.) treba da idu u isto odeljenje zajedno sa svojim vršnjacima;
• želite da se borite da sva deca ostvare svoja prava da se obrazuju i za njihova prava tokom obrazovanja;
• smatrate da svako u sistemu obrazovanja treba da bude odgovoran za svoj rad;
• želite da vidite suštinske promene u vašoj lokalnoj zajednici;

pozivamo vas da nam se pridružite.

Konkurs je otvoren do 30. decembra 2015. Prijavu možete popuniti ovde.
Dodatne informacije na 011 30 25 852 ili na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. 

Konkurs je raspisan za gradove: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Novi Pazar, Subotica, Užice, Zaječar, Leskovac, Vranje, Kruševac i Aranđelovac.

Evaluacija projekta "Ekonomsko osnaživanje Romkinja"

Projekat „Ekonomsko osnaživanje Romkinja: povećanje kapaciteta za zapošljavanje i samozapošljavanje“ pokrenut je sa ciljem da se doprinese unapređivanju socijalno-ekonomskog razvoja i društvene inkluzije romske zajednice. Poseban akcenat projekta stavljen je na Romkinje kao najosetljivije kategorije unutar romske zajednice.  

Jedan od najvažnijih aktivnosti ovog projekta bila je rad sa lokalnom romskom zajednicom  u tzv. kontejnerskim naseljima, nastalim raseljavanjem mosta Gazela i Belvila. Sam rad je organizovan u tri faze: Informativne posete romskim naseljima tokom maja meseca 2015, Info kampanju - deljenje info materijala i Rad na terenu kroz organizovanje i održavanje 32 informativne i edukativne radionice sa Romkinjama u 5 romskih naselja - Makiš I, Makiš II, Kijevo,  Resnik i Zvezdara.

Radionice su bile usmerene na motivaciju žena da nastave školovanje, uglavnom putem kursa koji smo nudile, ili da se uključe u neki od programa koji nudi Nacionalna služba za zapošljavanje ili Gradski centar za socijalno preduzetništvo.

Poslednja radionica koju smo radile u svakom od naselja bila je iskorišćena za evaluaciju prethodnog rada. 

Motivacija za nastavak obrazovanja jedan je od naših dugoročnih ciljeva, pa je i jedno od pitanja evaluacije bio usmereno ka tome.  

Evaluacija je pokazala da dominira zadovoljstvo pre svega ponudom pohađanja kurseva. Naš je zaključak da smo učesnice radionica ponukali da razmišljaju o svojim propuštenim mogućnostima i kako mogu da pomognu svojim kćerkama  da ne ostanu bez škole. Posebno im je bilo značajno što  su na kurseve mogle i one žene koje nisu završile OŠ. Uvođenje mentorskog rada, pored radioničarskog od posebne je važnosti. Ovo je za BIBIJU bilo i jedno novo iskustvo i svojevrsno pilotiranje aktivnosti. Mentoski program je nastavio rad i posle radionica, sa manje žena, a u cilju dalje motivacije za nastavak školovanja. Ova dva modela rada - radioničarski i mentorski - za sada daju dobre rezultate. 

Održana V međunarodna konferencija Romkinja „Unapređenje uprkos svemu“

Savet Evrope u saradnji sa Vladom bivše jugoslovenske Republike Makedonije 6. i 7. oktobra 2015. godine  u Skoplju organizovao je V međunarodnu konferenciju Romkinja „Unapređenje uprkos svemu“. Na konferenciji je učestovalo više od 100 učesnika, uključujući Romkinje iz 20 država članica Saveta Evrope, političke ličnosti, predstavnike vlasti i ekperte koji se bave pitanjima poboljšanja položaja Romkinja u Evropi. Iz Srbije na konferenciji su učestovale tri predstavnice Romske ženske mreže.
 
Cilj konferencije bio je da se razmene iskustva, da se prikažu rezultati rada i dobre prakse u romskom ženskom pokretu i da se ostvari saradnja između romskih ženskih organizacija kroz neformalnu mrežu Phenjalipe koja je osnovana u Finskoj na IV Međunarodnoj konferenciji Romkinja iz Evrope 2013. godine. Značajno je bilo razgovarati i o Strategiji za unapređenje položaja romskih žena i devojaka od 2014-2020 koju je pripremila mreža Phenjalipe.

Na konferenciji su govorili Mabera Kamberi, Načelnik sektora za koordinaciju i tehničku pomoć, Ministarstvo rada i socijalne politike bivše jugoslovenske republike Makedonije,  i potpredsednica Cahroma, ministar Dime Spasov, Ministarstvo rada i socijalne politke, BJR Makedonija, gospođa Ana Brasuer Predsednik parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Urlih Bunjes specijalni predstavnik generalnog  sekretara za pitanja Roma Savet Evrope Soraja Post, članica Evropskog parlamenta, Komiteta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove i gospođa Luiza Vinton stalni koordinator UN u  BJR Makedoniji. Na konferenciji je postojala mogućnost da učesnice izaberu tri radionice na kojima se razgovaralo o uključivanju rodne perspektive u Nacionalne strategije za unapređenje položaja Roma i Akcione planove za njihovu implementaciju o osnaživanju i političkoj participaciji Romkinja i o oblicima rodno zasnovanog nasilja uključujući trgovinu ljudima i rane i prisilne brakove. 

Zaključci i preporuke konferencije su smernice za ono što bi trebalo raditi u budućnosti i šta treba da urade kreatori politike na nacionalom nivou i međunarodne organizacije, kao i Savet Evrope.   

Poziv za buduće mentorke - "Ekonomsko osnaživanje Romkinja"

BIBIJA Romski ženski centar realizuje projekat  "Ekonomsko osnaživanje Romkinja: povećan kapacitet za zapošljavanje i samozapošljavanje" u partnerstvu sa Komisijom za rodnu ravnopravnost Gradske opštine Zvezdara, Grad Beograd, a  podržan od strane UNOPS.

Cilj ovog projekta je doprinos poboljšanju socijalno-ekonomskog razvoja i socijalne uključenosti romske zajednice, posebno Romkinja kroz izgradnju kapaciteta romskih organizacija civilnog drustva, da učestvuju u razvoju zajednice u celini.